Za početak načelno, dakle anegdota. Šezdesetih godina prošlog veka, pariski kritičari i pozorišna javnost zamerili su aktuelnom upravniku „Komedi fransez“ (teatra koji je, barem tada, odgovarao našem pojmu „nacionalnog pozorišta“) da na svom repertoaru nema dovoljno remek-dela. Dotični je odgovorio otprilike ovako: „Koliko postoji pozorište – recimo dve i po hiljade godina? Da je svake od tih godina, u čitavom svetu, izvedeno barem po jedno remek-delo – koliko bismo ih imali danas na raspolaganju? Ali pošto to nije slučaj…