BICIKLOM KROZ VOJVODINU: BAJŠA Kaštel cincarskog grofa  u selu sa tri crkve  

Na ulazu u selo je tabla na kojoj na srpskom (na ćirilici i latinici), na mađarskom i slovačkom piše naziv mesta. Selo ima tri crkve - Rimokatoličku u koju odlaze Mađari, Srpsku pravoslavnu i Slovačku evangelističku na koju prvo nailazite kada dođete iz pravca Panonije.

Kada smo bili u Bajši prošlog leta Slovačka evangelistička crkva je bila okružena skelama, u toku je bilo sređivane fasade.

Slovaci evangelisti koje je grof Zako naselio na svom imanju sredinom 18. veka - 1783. su kupili plac za bogomolju. Kasnije su na poklon dobili plac za izgradnju svešteničkog stana i škole, kao i zemljište za izdržavanje sveštenika i kantora. Prvi sveštenik koji je došao u selo 1785. bio je Jan Tomka. Nakon njega sveštenici su bili Mihal Šlamaj, Pavel Galovits i Matej Ambrozi u čije vreme je 1823. položen i kamen temeljac za crkvu. Sveštenik Jan Šimšalek je 1825. završio gradnju bogomolje, podigao oltar i obezbedio orgulje. Nove orgulje je 1866. napravio Ištvan Kovač u Segedinu i ukrasio ih sopstvenim autoportretom. Zanimljivost crkvenog zdanja je toranj koji pokazuje vreme u obrnutom smeru, velika kazaljka pokazuje sate a mala minute, poput tornja na Petrovaradinskoj tvrđavi. U Vojvodini, inače ima samo pet ovakvih satova na crkvama i tvrđavama. 1978. u selo dolazi prvi ženski sveštenik, fararka Marta Dolinski. Tada je izgrađena i nova zgrada pored crkve, u kojoj se pored pastirovog stana nalazi i dvorana za veronauku i kuhinja.

Idemo dalje ka centru sela, na zgradi Mesne zajednice visi četiri zastave: Srbije, Vojvodine kao i zastave mađarske i slovačke nacionalne zajednice. Stižemo i do Srpske pravoslavne crkve na čijim vratima je obaveštenje o rasporedu bogosluženja u Bajši ali i Liparu i u Tomislavcima, parohijama koje pokriva ovdašnji sveštenik Đorđe Cvijanović. Tu je i oglas za turu “Svetinjama u pohode” koju je organizovala Eparhija bačka u Svetoj zemlji.

Selo Bajša je pre Mohačke bitke bilo u vlasništvu porodice Doci, a kasnije braće Bot. Kaštel u centru sela je izgrađen u 18. veku za potrebe plemićke cincarske porodice Zako. Celo imanje sa dvorcem, porodica Zako dobila je na dar od carice Marije Terezije 1751. za zasluge u vojnoj službi. Od tada Stevan Zako, rodonačelnik ove porodice, inače svojevremeno kapetan Potiske vojne granice u Staroj Kanjiži, kao i njegovi potomci nose plemićki predikat „od Bajše” ili «Bajšanski», kao i grbovnicu. Stevan je bio na čelu Bačke milicije i oženjen Julijanom, koja je bila ćerka čuvenog plemića Jovana Monasterlije. Zako je dobio naređenje da naseli Bajšu. Dvorac danas predstavlja kulturno dobro od velikog značaja, što se ne vidi na delu jer je potpuno zapušten.

Dvorac je delimično uništen u požaru 2000. i danas je u veoma lošem stanju. Deo u kome je nekada bio bioskop potpuno je izgoreo. Krilo u kojem je nekada bio restoran sa prenoćištem, sada je napušteno i zaključano. Danas se biblioteka nalazi u trećem delu koji je i sada u relativno dobrom stanju. Na kraju parka sa preko osamdeset retkih biljnih vrsta je izgrađen bazen koji preko leta koriste stanovnici Bajše.

Godine 1755. grof Zako Stevan je izgradio prvu pravoslavnu crkvu, na čijem mestu je danas krst od drveta u centru Bajše. Današnju pravoslavnu crkvu je izgradio Dimitrije Zako, unuk Stevanov, između 1806. i 1818. Hram je podigao u čast Svetog Dimitrija. Crkva je služila i kao mesto za sahranjivanje za porodicu Zako. To mesto je i obeleženo sa dvema mramornim pločama crvene boje. Na jednoj od ploča stoji natpis “Georgije ot Zako, Baišanski, umro 1859. g. u 75. godini života, pored oca svoga Dimitrija ot Zako, koji umre 1832. u 76.godini svoga života”. Na drugoj je natpis “blagorodna gospođa Ekatarina Zako ot Dulvez 25-go leta života, marta 28, leta 1839. smerno uvenuše. U tavnom grobu pokraj stare babe svoje počiva telo blagorodne gospođe Ekatarina Zako”.

Ikone u crkvi je slikao Jovan Klajić 1854 godine. Slikanje ikona su novčano pomogli Georgije i Marija Zako. Akademski slikar i bečki đak Klajić je ovaj rad u Bajši prihvatio posle završetka radova u Crkvi Svetog Jovana u Novom Sadu (koja je posle Prvog svetskog rata srušena). Godina izgradnje se vidi na zapadnim vratima 1818. Na srednjim ulaznim vratima crnom bojom su označene godine 1854. i 1893. i sigurno označavaju godine obnove crkve.

U centru sela nalazi se i spomenik borcima NOB-a i žrtvama fašizma. Spisak imena govori dovoljno: Apro Pal, Krnač Pavel, Koman Jan, Kurina Vince, Kurina Antal, Ličko Ištvan, Palačok Mihalj, Papaček Janoš, Plavšić Milovan, Ivanković Milutin, Klajn Friđes, Krišhaber Laslo, Krišhaber Ignjac, Moljac Uglješa, Šijački Zaharije i Zulić Atanasije. Dakle, Mađari, Slovaci, Srbi i Jevreji - svi su među žrtavama Drugog svetskog rata. 

Inače, ako planirate posetu ovom selu - veliki broj informacija o istoriji i znamenitostima Bajše možete da pronađete na internet-stranici bajsa.net koju od novembra 2012. niko ne ažurira. Međutim, na njoj se nalazi informacija da se najnovije vesti mogu pročitati na Fejsbuk-profilu “Mesna zajednica Bajša” na kojem je većina objava na mađarskom jeziku a neke su i dvojezične.

Za sedam dana na ovom mestu čitajte o Rimokatoličkoj crkvi, dve mađarske i jednoj slovačkoj etno-kući, Kalvariji, zaostavštini porodice Vojnić i drugim znamenitosima iz bogate istorije Bajše.

Robert Čoban