okoTVoko: Nije baš sve legitimno   

To nije uspelo ni „srpskoj majci” Svetlani Ceci Ražnatović ni njenoj estradnoj pigmalionki i sudbinskoj svekrvi Lepoj Breni, a nije uspelo bogami ni Dinu Merlinu. Prija je dokaz da su počela nova estradna vremena. Legitimno. I džaba sad da kaže Duca Marković, koju obožavam i njen hit meseca da je za sve kriva Lepa Brena i oni narodnjaci iz osamdesetih godina.

Hoćemo li možda Vesnu Zmijanac da optužimo da je izazvala kulturni genocid? Vesna ne puni velike dvorane koliko je zaslužila. A Prija ima iza sebe odličnu PR menadžeriju, kao što imaju i Nataša Bekvalac ili Marija Šerifović. Nekad smo na Spens išli da porodično gledamo koncerte Lepe Brene ili Hit paradu.

Lepe pesme Nade Topčagić, Merime Njegomir, Marinka Rokvića, Bore Spužića Kvake punila su naša srca, ali to je bilo dovoljno samo za jedan Spens. Muzika tog vremena je sasvim drugačija od ove savremene. Toma Zdravković ili Džej izvodili su drugačiji tip muzike i ostaće u srcima nekih ljudi zauvek pa makar su mogli da napune Srpsko narodno pozorište. Toma i Džej nisu isto što i Sloba Radanović, Boban Piroman ili Desingerica i Jala i Buba. Slavko Banjac i Rođa Raičević ostaju šlageri devedesetih godina.

Bežeći od folka postali smo pokondirene tikve iz kruga dvojke ili iz kruga novosadske četvorke. O ukusima se ne raspravlja. I tačka. I veliki intelektualac može da sluša Halida Bešlića kao što sluša Azru ili Balaševića.

Umro je i Veljko Bulajić kraj jedne epohe, filmova „Bitka na Kozari” iz 1962, „Bitka na Neretvi” iz 1969. godine. To nisu bili ideološki filmovi, rekao bih to su bili jugoslovenski vesterni i holivudski spektakli. Naravno, uz njegovo ime se vezuje  i „Veliki transport” iz 1983. godine, koji je najveći filmski promašaj sudeći koliko je para iz udruženog rada uzeto za ovo propalo ostvarenje.

Mi deca komunizma, Titovi pioniri,  sećamo se kad smo prvi put u životu na filmu videli „mandarenje” ili scenu seksa Tike Arsića s jednom Romkinjom. Nama tada niko nije mogao da objasni šta je seks, a sećamo se antologijskih scena poput kadrova iz filma „Ko to tamo peva”, spota „Žikino kolo” Milića Vukašinovića i spota za pesmu „Soba 23”. Dušan Makavejev kao predstavnik crnog talasa još nije smeo da se emituje na televiziji.

Bila je socijalistička, samupravna cenzura. Pokrenuta je i incijativa da se preseli Kuća cveća. Još samo da zaboravimo da je Zdravko Čolić pevao „Druže Tito, mi ti se kunemo”, da zaboravimo da je sa crnom dugom kosom Neda pevala „Drugarice, posadimo cveće, kuda vojska druga Tita kreće” i da se Đorđe Balašević uvek kajao zbog pesama „Računajte na nas” i „Tri puta sam video Tita”.

Nema šta ko da se kaje sa ove istorijske distance. Sad, pošto sam često u Hrvatskoj, tamo reč Tito uopšte nije omiljena i nisam siguran ko će primiti Broza, jedino Mostar i Sarajevo koji plaču za drugom Josipom Brozom i samo tamo mogu da se kupe majice i bedževi sa njegovim likom. Znaju i zašto plaču i šta su izgubili.

U emisiji „Tajna iz vile Mir” Čedomir Jovanović se na partizanski način obratio vrlo pristojnom kolegi Milošu Konstadinoviću  na pitanja o Slobi, Legiji: „Neće mene propitivati balavac kao ti”. Čeda je zaboravio da je bio devojački san mnogih devojka na protestima devedesetih i da je imao samo 28 godina kada se  dobrovoljno javio da Marija ne puca u vazduh, a da ga Mira ne zaustavlja na tom putu Miloševića u Hag. Sve ostalo možete videti u televizijskim serijama na RTS-u o tajnama o Jovanki Broz, Titu, Rankoviću, Miri i Slobi.

Da je Lepa Brena pristala da bude premijer umesto Milke Planinc možda bi i uspela da spase tu veliku zemlju koja je igrom velikih sila rasparčana. Ja sam još u „Dugi” iz 1984. godine pročitao šta će nas zadesiti. Generacija tridesetogodišnjaka i onih mlađih ima puno pravo da voli Aleksandru Prijović. A na nama starijima je da ne zaboravimo gde smo odrasli, šta smo gledali i kako smo živeli. Da sam rođen samo deceniju kasnije bio bih mnogo srećniji i kulturološki i materijalno.

Javna reč se olako iznosi, nema altruizma, niti emotivnosti. Samo biti što zanimljiviji. A u moje vreme pesnik je pevao, ubi me prejaka reč. I tako baš. Reči i stavovi su nekad opasniji od oružja. To neka znaju naši medijski kapitalisti i magnati.

I da ne zaborave da su i oni nekad polagali pionirsku zakletvu i da su dobro naučili sve božije zapovesti. Ovde su, nažalost, mnogi pali na času istorije koja bi trebalo da bude učiteljica života. AMIN. „Kad novu sa bivšom prevariš to je LEGITIMNO”, peva Prija. E, tako nije bilo kod druga Tita. Znalo se kako se vara i kako se to krije od očiju javnosti. I kako se razvodi u medijima. U trci za gledanost nije baš sve bilo legitimno. Pogledajte samo RTS trezor, pa će vam sve biti jasno.

Aleksandar Filipović