JA SAM JEDNA VELIKA SVAŠTARA Influenser Veselin Vladimir Zvekić o životu iza kamera

Ta­ko je i nje­gov ne­dav­no ob­ja­vlje­ni vi­deo-sni­mak, u ko­jem na hu­mo­ri­sti­čan na­čin pri­ka­zu­je po­ku­šaj kra­đe auto­mo­bi­la u No­vom Sa­du laj­ko­va­lo pre­ko 89.330 lju­di. Upr­kos njegovoj po­zi­tiv­noj ener­gi­ji i skrom­nom ka­rak­te­ru, ži­vot ga ni­je ma­zio. Deo svo­je ži­vot­ne pri­če svo­je­vrem­no je po­de­lio sa svo­jom pu­bli­kom, od to­ga da je iz­gu­bio maj­ku ka­da je imao sve­ga 10 go­di­na, a ubr­zo na­kon to­ga i ba­ku, do to­ga da je nje­ga i se­stru od­ga­jao de­da, ko­ji se bo­rio sa za­vi­sno­sti od al­ko­ho­la. Iako je imao svo­je bor­be, de­da je, ka­ko je Ve­se­lin go­vo­rio, us­peo da is­pu­ni svo­ju ulo­gu, te nje­ga i se­stru iz­ve­de na pra­vi put. U to­ku na­šeg raz­go­vo­ra, Ve­se­lin go­vo­ri da mu je upra­vo ta pri­ča po­mo­gla da ja­sni­je vi­di se­be i lju­de oko se­be.

- Lak­še pre­po­zna­jem ša­blo­ne raz­mi­šlja­nja, lak­še ose­tim ener­gi­ju dru­gih i znam ko­jim na­če­li­ma se vo­dim kroz ži­vot. Te „po­je­di­no­sti” te mo­gu od­ve­sti u dve kraj­no­sti, onu gde ne že­liš da bi­lo ko pro­đe i ose­ti to kroz šta si ti pro­la­zio i onu su­prot­no od to­ga - na­po­mi­nje on.

Na svo­jim dru­štve­nim mre­ža­ma ob­ja­vlju­je­te za­ni­mlji­ve ske­če­ve i hu­mo­ri­stič­ni vi­deo-sa­dr­žaj. U če­mu pro­na­la­zi­te in­spi­ra­ci­ju za nji­ho­vo stva­ra­nje i šta je to što vas iz­dva­ja od dru­gih in­flu­en­se­ra ko­ji se na sli­čan na­čin ba­ve ta­kvim sa­dr­ža­jem?

- In­spi­ra­ci­ju ne tra­žim, ona na­đe me­ne. Ono što ho­ću da ka­žem je­ste da se ne op­te­re­ću­jem u ve­zi s tim već se tru­dim da uži­vam u tre­nut­ku, a sva­ki tre­nu­tak je po­ten­ci­jal­na in­spi­ra­ci­ja. To je ne­što što me mo­žda iz­dva­ja.

Če­sto se ba­vi­te i ne­kim dru­štve­no-od­go­vor­nim te­ma­ma kao što su na­si­lje u dru­štvu, zlo­sta­vlja­nje ži­vo­ti­nja, fe­mi­cid i slič­no. Da li mi­sli­te da in­flu­en­se­ri ima­ju ne­ku do­zu oba­ve­ze da o to­me go­vo­re?

- Hva­la na kon­sta­ta­ci­ji, dra­go mi je što do­pi­rem do pra­vih lju­di. Me­đu­tim, do­bro pi­ta­nje uko­li­ko že­liš da iza­zo­veš dra­mu, sma­tram da je sva­ko ko je na mre­ža­ma od­raz svo­je unu­tra­šnjo­sti. Ne vo­lim le­tar­gi­ju i apa­tič­nost pa ta­ko ne mo­gu ni da osta­nem in­di­fe­ren­tan ka­da su ta­kve te­me u pi­ta­nju, ali sva­ko ima pra­vo na iz­bor i da se ba­vi te­ma­ma ko­je su nje­mu ili njoj bit­ne.

 

 

 

 

Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Objava koju deli Veselin Vladimir Zvekic (@veseleen)

Ko je Ve­se­lin iza ka­me­re?

- Ve­se­lin iza ka­me­re je još uvek kli­nac u du­ši ko­ji bi ba­ta­lio sve ove od­ra­sle oba­ve­ze i po­zvao dru­štvo iz kra­ja da igra­mo žmur­ke i iz­me­đu dve va­tre.

Da li vas je, i na ko­ji na­čin, po­pu­lar­nost pro­me­ni­la?

- Hmm, mi­slim da je to na dru­gi­ma da ka­žu, ali lič­no ja sma­tram da no­vac ne mo­že da te pro­me­ni već po­mog­ne da bu­deš ono što stvar­no je­si.

S ve­ćom po­pu­lar­no­sti do­la­zi i ve­ći pri­ti­sak jav­no­sti. Da li taj pri­ti­sak ose­ti­te i na ko­ji na­čin uspe­va­te da osta­ne­te svo­ji, a da pri­tom is­pu­ni­te i oče­ki­va­nja pu­bli­ke?

- Tru­dim se da ne is­pu­nja­vam tu­đa oče­ki­va­nja već da uvek na­u­čim ne­što no­vo i bu­dem bo­lja ver­zi­ja se­be, ko­li­ko god da iz­li­za­no zvu­či, ali stvar­no je bit­no da po­ka­zu­je­mo že­lju za na­pret­kom i uče­njem jer ta­ko me­nja­mo stan­dard, a on­da i kva­li­tet ži­vo­ta.

Osim dru­štve­nim mre­ža­ma, či­me se to još ba­vi­te? Šta je to što vas či­ni sreć­nim i šta vam to oku­pi­ra slo­bod­no vre­me?

- Ja za se­be vo­lim da ka­žem da sam jed­na ve­li­ka sva­šta­ra. Ne li­mi­ti­ram se­be i svo­je že­lje pa mi ta­ko ni­je stra­no ni da jed­ne ne­de­lje že­lim da otvo­rim ko­ki­ča­ru, a dru­ge da pu­tu­jem po sve­tu. Ta­ko­đe mi je bit­no da pro­vo­dim kva­li­tet­no vre­me sa dra­gim lju­di­ma i ži­vo­ti­nja­ma. Vo­lim da pro­vo­dim vre­me i u pri­ro­di, ali i da igram igri­ce.

 

 

 

 

Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Objava koju deli Veselin Vladimir Zvekic (@veseleen)

Ne ustru­ča­va­te se da svo­jim pra­ti­o­ci­ma od­go­vo­ri­te na po­ru­ke ka­da vam tra­že ne­ki sa­vet. Na ko­ji na­čin pri­stu­pa­te tim lju­di­ma i zbog če­ga mi­sli­te da se oni od­lu­ču­ju da upra­vo va­ma po­ša­lju po­ru­ku te vr­ste?

- Uvek se tru­dim da od­go­vo­rim na po­ru­ke, me­đu­tim ne­kad je to fi­zič­ki ne­mo­gu­će zbog bro­ja po­ru­ka, ali tru­dim se da is­pra­tim sve i od­go­vo­rim na šta stig­nem. Ko­li­ko god pa­ra­dok­sal­no zvu­ča­lo, po­sto­ji „si­gu­ran pro­stor” i po­ve­re­nje iz­me­đu pu­bli­ke i me­ne, a ne­kad će ti stra­nac bi­ti ve­ća po­dr­ška od bi­lo ko­ga i mi­slim da oni to ose­ća­ju i da je re­ci­proč­no uz­vra­će­no.

Ka­ko je iz­gle­dao vaš ži­vot pre dru­štve­nih mre­ža? Šta su vam one do­ne­le, a šta od­ne­le?

- Moj ži­vot pre mre­ža je bio fi­zič­ki na­por­ni­ji jer sam se ba­vio ra­znim po­slo­vi­ma, od ugo­sti­telj­stva pa do ra­tar­stva, ot­pri­li­ke. Mre­že su mi do­ne­le div­na po­znan­stva i pri­li­ke o ko­ji­ma sam ra­ni­je mo­gao sa­mo da sa­njam, ali i od­re­đe­nu ko­li­či­nu stre­sa i od­go­vor­no­sti.

 

 

 

 

Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Objava koju deli Veselin Vladimir Zvekic (@veseleen)

Zbog če­ga ste od­lu­či­li da sa svo­jim pra­ti­o­ci­ma po­de­li­te ne­ke po­je­di­no­sti va­še ži­vot­ne pri­če?

- Svi smo mi osa­ka­će­ni na ovaj ili onaj na­čin i sva­ko od nas se no­si sa tim na se­bi svoj­stven na­čin, ali jed­no je za­jed­nič­ko, sa­o­se­ćaj­nost. In­ter­net i mre­že su nam do­ne­le fil­te­re ko­ji­ma po­ku­ša­va­mo da kon­stru­i­še­mo la­žnu re­al­nost s ko­jom ret­ko ko mo­že da sa­o­se­ća, a ka­da ne­ko pri­me­ti i ose­ti ono s čim istin­ski mo­že da sa­o­se­ća, mo­že i da se ose­ća ma­nje usa­mlje­no i na­dah­ne se da na­sta­vi da­lje. To je upra­vo i mo­tiv ko­jim se vo­dim ka­da po­de­lim „par­če” ži­vot­ne pri­če sa nji­ma.

Ko­ji sa­vet bi­ste da­li mla­dim lju­di­ma ko­ji od­ra­sta­ju u ovom di­gi­tal­nom do­bu? Ko­je su to vred­no­sti ko­je bi­ste že­le­li da im pre­ne­se­te kroz vaš sa­dr­žaj?

- Ne žu­ri­te da od­ra­ste­te, ne ju­ri­te la­žni sjaj i ne upo­re­đuj­te se ni sa kim. Mre­že po­sma­traj­te kao alat­ku s ko­jom mo­že­te pro­me­ni­ti svoj ži­vot ali i dru­ge ži­vo­te.  Do­kle god su vam na­me­re ute­me­lje­ne na uni­ver­zal­nim vred­no­sti­ma, kao što su sa­o­se­ćaj­nost, do­bro­čin­stvo, to­le­ran­ci­ja i lju­bav, tu on­da ne­ma zi­me.

Iva­na Ja­pun­dža