ŠTA DONOSI NOVA UREDBA O CENAMA GORIVA Veća marža (ne)zaustavlja zatvaranje malih benzinskih pumpi HOĆE LI NAM VOŽNJA BITI JOŠ SKUPLJA?

Ovo je jedna od nekoliko promena visine marže benzinskih pumpi, a aposlednji put je uvećana prošle godine u februaru - s devet dinara na 13 dinara.

Da podsetimo, ovom Uredbom cene evro dizela i benzina evro premijum BMB ograničene su do 27. jula jer je krajem januara ona produžena za još šest meseci. Cene ove dve vrste goriva menjaju se svakog petka do 15 časova, te od prošlog petka litar evro-dizela košta 203 dinara, a benzina BMB 95 - 190 dinara. U odnosu na sedmicu ranije, litar dizela skuplji je za dva dinara, a benzina za tri.

Po rečima generalnog sekretara Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislava Mićovića, Uredba o ograničenju visine cena derivata nafte na snazi je od 10. marta 2022. godine i na osnovu nje utvrđuje se razlika između maksimalne maloprodajne i prosečne veleprodajne cene osnovnih motornih goriva - benzina evro premijum BMB 95 i evro-dizela i dosada se nekoliko puta menjala.

- Izmenama Uredbe u ove dve godine ta razlika između maksimalne maloprodajne i prosečne veleprodajne cene se menjala i iznosila je šest, sedam, devet i 13 dinara po litru, a sada iznosi 16 dinara - kaže Mićović. - To znači da je, nakon plaćanja PDV-a na te iznose, realna razlika u ceni koju je ostvarivala benzinska stanica iznosila pet dinara po litru, potom, 5,80, 7,50 i 10,80 dinara i sada je - 13,33 dinara.

On ukazuje da se često govori da je iznos marže dobit ili zarada benzinske stanice, ali da to, jednostavno, nije tačno.

- Pošto se često u javnosti ovaj iznos navodi kao dobit ili zarada benzinske stanice, želeo bih da ukažem da se iz ove razlike, zapravo, plaćaju državne dažbine i pokrivaju ukupni troškovi rada benzinske stanice, odnosno stavke koje su znatno povećane u poslednje dve godine. Budući da je tržišni mehanizam određivanja razlike u ceni zamenjen državnom regulacijom, odgovornost je na nadležnim resorima da neprekidno nadziru tržišna kretanja i usklađuju razliku u ceni kako ne bi ugrozili rad benzinskih stanica, a samim tim i doveli do poremećaja u snabdevanju gorivom - ističe Mićović.

lLitar dizela za poljoprivrednike košta 179 dinara, ovo gorivo prodaje se samo na pumpama Naftne industrije Srbije, a poljoprivrednici po toj subvencionisanoj ceni imaju pravo da kupe 100 litara po hektaru. Izmenom Uredbe predviđeno je da poljoprivrednici imaju pravo na gorivo po subvencionisanoj ceni od 50 dinara po litri za površine koje su bile upisane u Registru poljoprivrednih gazdinstava 1. aprila ove godine. Kako objašnjava Tomislav Mićović, poljoprivrednici dizel gorivo kupuju za 179 dinara, a u tu cenu uračunata je i akciza, koja im se, nakon kupovine, vraća. 

- Dizel po ceni od 179 dinara po litri poljoprivrednici mogu kupiti samo do količine potrebne za obradu zemljišta, odnosno 100 litara po hektaru maksimalno do 100 hektara i na tu količinu goriva, nakon kupovine, imaju pravo da podnesu zahtev za subvenciju, odnosno povraćaj 50 dinara, te poljoprivrednike litar dizela košta 129 dinara - kaže Mićović.

Po njegovim rečima, nisu sve benzinske stanice jednako otporne na netržišne uslove rada, te da je, i pored rasta ukupne maloprodaje goriva, prošle godine zatvoreno više od trideset maloprodajnih objekata.

- Sve ukazuje da će trend smanjenja broja benzinskih stanica biti nastavljen i to, pre svega, kao posledica primene odredbi kojima se reguliše način prodaje evro dizela poljoprivrednim gazdinstvima, ali delom i zbog ograničenja razlike u ceni. Najpre će se zatvarati manje privatne benzinske stanice, koje su, pre svega, usmerene na snabdevanje poljoprivrednika, tako da će, kako se primena Uredbe produžava, pojedina sela i manje urbane sredine, nažalost, imati sve manji izbor mesta za kupovinu goriva ili će ostati bez jedine benzinske stanice koja ih je snabdevala gorivom - rekao je Mićović.

D. Mlađenović