NAJVAŽNIJI POSAO U POLJOPRIVREDI NE ODLAGATI Start početka setve jeste loš jer je zemlja suva; Da se poseje hektar kukuruza, treba od 30.000 do 80.000 dinara

Procenjuje se da će u ovoj setvi zauzeti najmanje između 920.000 i 930.000 hektara. Lane ga je bilo na oko 905.000 hektara, a prosečan prinos se kretao oko 7,5 tona po hektaru, podaci su „Žita Srbije”.

Trenutno ratarima klima ne odgovara da krenu u setvu kukuruza zbog sušnog vremena i vetra koji još više isušuje površinski sloj zemljišta. Ali, agronomi preporučuju da ne treba da se čeka kiša već da ratari počnu setvu primenjujući ređu gustinu setve za pet do 10 procenata, bez obzira na to šta piše na deklaraciji semena .

Po rečima dr Gorana Bekavca sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo od nacionalog značaja, na setvu ne treba čekati ni trenutak, već odmah je započeti jer čak i ako bude mraza u aprilu semenu neće štetiti.

Po rečima direktorke „Žita Srbije” za „Dnevnik” Sunčice Savović, trenutno imamo oko 4,2 miliona tona kukuruza.

-U lanjskoj žetvi dobili smo skoro 6,8 miliona tona kukuruza. Računajući izvoz od 1. oktobra 2023. godine do kraja februara ove godine, za mart još nema izvoznih podataka, kukuruza smo prodali blizu 962.000 tona. Prosečno mesečno oko 163.000 tona.

Kako je navela direktorka Savović, inotrgovanje kukuruzom bilo je nestabilno, u novembru i decembru smo ga najviše prodali, a najmanji obim trgovanja bio je u februar. - U oktobru je prodato 156.000 tona kukuruza, a zatim u novembru i decembru obim izvoza je bio znatno uvećan - 257.500 tona u 11. mesecu, a u decembru čak 308.000 tona. U januaru 2024. godine prodato ga je svega 132.000 tona, u februaru još manje - 108.000 tona.

Direktorka je napomenula da nam za domaće potrebe treba mesečno najviše 325.000 tona kukuruza.

- Start početka setve jeste loš jer je zemlja suva na površinskom sloju, što otežava da seme krene da bubri, ali vlage ima u dubljim slojevima zemljišta, pa oni ratari koji su bacili mineralno đubrivo ne treba da čekaju - istakao je dr Bekavac, navideći da nas čeka teška godina. Mart je bio jedan od najtoplijih u odnosu na dugi niz godina u proteklom razdoblju, a ni u narednom periodu, prema predviđanjima meteorologa, klima neće ići na ruku poljoprivredi.

Poljoprivrednik iz Srbobrana Đorđa Grujića kazao je za „Dnevnik” da je spreman za setvu. Posejaće kukuruz na većoj površini nego lane, za 20 odsto, ali čeka prvo kišu.

- Čekaću izvesno vreme da kiša padne, ali ne mogu u nedogled , ni ja a ni kolege. Materijal je kupljen, a koliko će setva kukuruza koštati ovog proleća zavisi od toga koliko je ko spreman da uloži novca za nju. Velika je razlika u cenama koštanja semena i zaštitnih sredstava, jer ima semena i za 14.000 dinar ali i za 40.000. I zaštitna sredstva nemaju iste cene, već je i kod njih raspon cena veliki. Zato najjeftinija setva može da košta 30.000 dinara po hektaru, a najskuplja bude 80.000 dinara, bez zakupa.

Grujić kaže da je trenutno tržišna cena kilograma kukuruza svega 15,5 dinara. - Da bi proizvodnja kukuruza bila održiva i razvojna, kilogram kukuruza trebao bi da bude oko 25 dinara. .

Po njegovim rečima, oko trećina zemljoradnika na području opštine Srbobran primila je subvencije po hektaru za biljnu proizvodnju od 18.000 dinara do stotinu hektara. - Podaci sa terena pokazuju da je trećina poljoprivrednika dobilo subvencije i da se novac ne isplaćuje po redosledu prijava, pošto ima ratara koji su se prijavili dva-tri dana po objavljivanju javnog poziva i još nisu dobili pare, a neki su dobili novac, mada su kasnije podneli zahtev - naveo je Grujić. 

Z. Delić