PAORI PRAVE RAČUNICU ZA SETVU KUKURUZA, SOJE I SUNCOKRETA Gorivo jeftinije zbog akcize, đubrivu cena pala, a seme malo skuplje
Za desetak dana trebalo bi da počne setva kukuruza, soje i suncokreta, za koju je pre svega potrebna dobra kiša, a onda i novac za seme, đubrivo i gorivo.
U vreme kada su cene poljoprivrednih kultura niske, paorima malu nadu uliva isplata državne subvencije – 18.000 dinara po hektaru do stotinu hektara. Isplata je krenula u punom obimu i, po rečima paora, već ima sela gde je polovina zemljoradnika primila novac. Zameraju što je novac pre stigao kod onih koji obrađuju manje površine, a pođednako je potreban svima, bez obzira na veličinu povrišine koja se obrađuje.
“Žita Srbije” očekuju da će ovog proleća kukuruza i soje biti više posejano nego prošle godine i da će kukuruz najmanje zauzeti 920.000–930.000 hektara. Soja će biti zasejana na oko 210.000 hektara, a suncokret na 240.000–250.000 hektara.
Direktorka “Žita Srbije” Sunčica Savović istakla je za “Dnevnik” da je jesenas pod pšenicom, ječmom i uljanom repicom, uključujući i površine pod jarom pšenicom i ječmom, zasejano 12 odsto površina manje u odnosu na godinu ranije. Očekuje da će se ove površine pojaviti kao povećanje u ovogodišnjoj prolećnoj setvi.
Po rečima direktorke Savović, očekuje se da će prolećna setva ove godine biti neznatno skuplja nego godinu dana ranije, ali nipošto kao što je bila setva 2022. godine.
– Semenska roba jeste skuplja u odnosu na prethodnu godinu. Dizel gorivo je takođe poskupelo u odnosu na lane, ali s povraćajem akcize na gorivo ono je za poljoprovrednike ove godine jeftinije nego godinu dana ranije, dok su cene usluga u poljoprivrednoj proizvodnji minimalno poskupele, a koštanje mineralnih đubriva je sada znatno niže – rekla je Savovićeva.
Poljoprivrednici bi uoči prolećne setve trebalo da povedu računa o izboru semena. Protekle dve godine bile su tople i blage zime, bez snega, što ukazuje da bi leto koje sledi moglo da bude suvo, bez padavina. Direktorka “ Žita Srbije” Sunčica Savfović napominje da u takvim vremenskim uslovima treba birati domaće sorte kukuruza i soje, koje su u sušnim godinama 2021. i 2022. donele bolji prinos nego strani hibridi, koji nisu prilagođeni ekstremnim vremenskim uslovima na našem geografskom području.
– Domaće sorte bolje podnose nedostatak vlage u ključnim fazama razvoja biljaka i u uslovima suše postižu veći prinos nego strane sorte – rekla je Savivićeva.
Poljoprivrednik Saša Atanasković iz Turije, u opštini Srborban, kazao je da će, kao i ranijih godina, sejati kukuruz, soju i suncokret. Površine pod tim kulturama neće ni uvećavati ni umanjivati, zbog plodoreda. U pogledu troškova , naveo je da su cene semena i zaštitnih sredstava skočile za oko 20 odsto u odnosu na drugi repomaterijal.
– Uglavnom smo se snabdeli repormatrijalom tako što smo se zadužili kod semskih kuća, a dug ćemo vratiti po skidanju useva – kazao je Atanasković.
Z. Delić
Foto: Dnevnik