MIĆA VUKASOVIĆ IZ BAČKE PALANKE Jedino mi onaj odozgo može uskratiti pecanje
Prva ljubav zaborava nema, a strast, kada se jednom probudi, retko kada se ugasi. U ovom slučaju to je ljubav prema prirodi, a strast je ona ribolovačka.
Za Miodraga Miću Vukasovića (1962) iz Bačke Palanke priča kraj vode započela je pre više od pola veka, kada se kao devetogodišnjak igrao na ulici u Gajdobri, gde mu je porodica tada živela. Komšija je krenuo na pecanje, pa je pozvao i njega.
Naravno, dečak je za dozvolu da komši napravi društvo pitao roditelje, a kada su mu dozvolili, verovatno niko od aktera tog događaja nije naslućivao da će Mića dobar deo života provesti u prirodi i kraj vode.
-Odmah mi se pecanje mnogo svidelo. Prvi štapovi su mi bili od leske, posle od bambusa, i tako redom, kako se već tehnologija razvijala – priseća se Mića.
Bio je nekada i lovac, ali najveća strast mu je bio i ostao šaranski ribolov. Za to postoji jednostavno objašnjenje.
- Šaran je lukav kao lisac. Izazovno mi je nadmudrivanje sa njim. Uz to je borben i atraktivan, pa mi šaranski ribolov najviše leži i najviše u njemu uživam.
Najveći primerak ove ribe pao je, kaže Mića, na kanalu Dunav – Tisa – Dunav, a bio je težak 6,5 kilograma. Od većih trofeja pamti i štuku od 4,5 kile koju je takođe ulovio na DTD-u. Uživao je Mića kraj vode i štapova decenijama, ali onda je došla 2012. godina i i nesreća za mašinom u fabrici u kojoj je radio, posle koje je ostao bez desne ruke do iznad lakta. Ipak, ni to ga nije ni pokolebalo ni obeshrabrilo.
-Rekao sam sebi: glavu gore! Život teče dalje... Kada sam se oporavio, nastavio sam sa ribolovom. Jedino mi onaj odozgo može uskratiti pecanje. I dalje idem u ribolov i ribolovačka takmičenja širom Vojvodine, a od 2019. godine upražnjavam i fider pecanje – kaže Vukasović.
Šaran je lukav kao lisac. Uz to je borben i atraktivan, pa mi šaranski ribolov najviše leži
Od pomenute nesreće, što se ribolova tiče, malo toga se promenilo u njegovom ribolovačkom opusu. Mnogo čemu je uzpeo da se prilagodi, jedino ne može sam da veže udice (u tome mu pomaže sin, takođe ribolovac), kao i kada upeca veću ribu da je prihvati meredovom. Na takmičenjima mu, naravno, pomažu kolege.
- Upoznao sam mnogo ljudi iz Vojvodine i cele Srbije koje dele istu strast. Mnogo sjajnih ljudi! Pomognu mi, družimo se i uživamo zajedno – veli Mića.
Voli pecanje na plovak, a kada je otkrio prednosti fider štapova, rasprodao je one sa signalizatorima. Najviše uživa kraj mirne vode, poput bačkopalanačke Tikvare, DTD-a i Begečke jame. Sa sinom i(li) sa društvom često pohodi Dunav, te Gložan, Kać, Bački Jarak... A ni želja nikada ne manjka. Jedna je da ode u Mađarsku na tamošnje, vrlo lepe revire, ali i na jednu bližu destinaciju.
Čuo sam da je na jezeru Crni vir krenuo šaran, pa eto me uskoro tamo...