ŠTA JE UZROK VELIKOG UVEĆANJA populacije predatora NA BALKANU Genetska inteligencija i(li) oportunizam, tek ŠAKALA je sve VIŠE
Hajka poslednjeg februarskog dana u banatskom selu Dolovu donela je odstrel 18 predatora (12 lisica, šest šakala), a nezvanični vojvođanski rekord grupnih lovova ovog tipa drže Mali Radinci kraj Rume, gde je pre nekoliko godina palo 20 predatora, od čega 14 šakala.
Iako ove brojke deluju impozantno, one su sitne naspram ovogodišnjeg ulova kraj Dervente (BiH), gde je, uz 15 lisica, palo i preko 50 šakala! Doduše, u hajki je učestvovalo preko 700 lovaca i lovilo se na velikoj površini, ali su cifre pokazale da su dlakavi predatori, pre svega šakali u ogromnoj ekspanziji. Ta činjenica nije sporna, ali jeste zašto je do nje došlo? Kako je zaustaviti zarad plamenite divljači?
Poznato je da su i šakali glavom platili masovno trovanje vukova na području SFRJ početkom pedesetih godina prošlog veka. Do pre dve decenije, malo lovaca se moglo pohvaliti odstrelom šakala. Malo njih je ga je uopšte i videlo. A onda je krenula ekspanzija koja i dalje traje. No, retki su naučni radovi kod nas, čak u i svetu, koji su se ozbiljnije pozabavili ovom problematikom. Jedan od lovnih radnika koga je zainteresovala ova tema, uz lovačko iskustvo od tri decenije, je lovočuvar i specijalista za lovstvo Milan Grba, vlasnik InterLov doo, privrednog društva za razvoj lovstva.
-Godinama sam posmatrao i proučavao šakale u lovištu i svedok sam njihove velike ekspanzije – kaže Grba. – Naravno, šakal je štetočina, ali ne može se isključivo njemu pripisati manjak divljači u nekim lovištima. Oportunista je, što znači da će uvek do hrane doći na lakši način – neće loviti ako može da je nađe. Prvo osmatra teritoriju, pa ako vidi da na njoj ima hrane – tek onda će se naseliti i tu pariti. Uvideo sam, takođe, da tamo gde ima više divljih deponija i klaničnog otpada ima više i ovog predatora. Sa druge strane, ne slažem se sa mišljenjem da ne lovi u grupi. Ako proceni da može plen da savlada sam – loviće sam, ako ne - počeće dozivanje u krugu od nekoliko kilometara. Tada se okupe, ali nisam nikada video da zajedno lovi manje od tri jedinke šakala. U šali često kažem da šakal striktno poštuje ovdašnji zakon o lovstvu, kada je u pitanju grupni lov – kaže Grba.
Nije nepoznato da i karnivore (mesojedi) znaju da posegnu za voćem. Milan Grba je „u programu uživo” gledao takvu scenu.
-Dok sam bio lovočuvar u Krčedinu, gledao sam dvogledom i spazio šakala kako jede grožđe u vinogradu. Posle sam otišao do tog čokota i video dva skoro potpuno pojedena grozda.
Naš sagovornik konstatuje da je šakal prilično slabo proučena vrsta. Ipak, pronašao je rezultate jednog istraživanja u SAD.
-Iako se ne radi o istoj vrsti šakala koji dominira kod nas (Canis aureus– zlatni šakal), tamošnja istraživanja DNK su ustanovila da se šakal ne pari u srodstvu. Ja sam to definisao kao „genetska inteligencija“. Tako je izuzetno otporan na bolesti. Takođe, činjenica je da u ovim krajevima nema prirodnih neprijatelja. Peroralna vakcinacija lisica i šakala protiv besnila takođe je dala rezultat. Sve više se lovi, ali ni lov, ubeđen sam, ne može ozbiljnije da smanji populaciju ovog predatora – tvrdi Milan Grba, uz interesantnu napomenu.
-Nedavno su gostovali lovci iz Češke, u Neuzini pored Sečnja , u organizaciji agencije za lovni turizam Wild Banat. Česi u svojoj zemlji nemaju šakala i bili su oduševljeni što im se pružila prilika da ga love. Zašto ga nemaju? Možda zato jer je komunalni sistem i odlaganje otpada kod njih mnogo uređenija oblast nego na Balkanu. Bilo kako bilo, i šakal, ubeđen sam, može da bude lovno – turistički potencijal ovih krajeva – smatra Grba.