U OVOM RESTORANU NEMA PUŠENJA Potez pančevačkog ugostitelja izazvao pravi rat na mrežama ŠTA BISTE VI URADILI

Iako postoje kafići i restorani u kojima je deo predviđen za pušače i deo u kojem je odluuka o zabrani pušenja na snaži, vlasnik ovog restorana u Pančevu odlučio je da jasno izrazi svoju odluku tako što je ištampao papir sa preciznom porukom koju je stavio na sto. On je ovo pravilo detaljno definisao.

"U sali za ručavanje nije dozvoljena konzumacija tompusa, aromatizovanih cigareta i motanog duvana", piše na papiru koji se nalazi na stolu.

Deo građana složio se sa ovom odlukom, među kojima je i veliki broj pušača, a žena koja je i sama bivši pušač rekla je kako je poštovala nepušače i nikada nije palila cigaretu ispred nekoga kome to smeta, te da u tome ne vidi logiku.

- Tako i treba da bude u svim zatvorenim prostorima. Mi reagujemo odlično preko džepa. Ja sam pušač. Nemamo baš nikakvo pravo da ugrožavamo one što ne puše. Čak da se u prostoriji nalazi jedan nepušač, trebalo bi mi pušači da izađemo napolje da pušimo - mišljenje je jednog čoveka.

- Strastveni sam pušač, ali motane cigarete (domaći duvan) bih zakonom zabranio svuda u javnosti da se pusi. Nije da se sad foliram i da nekoga ponižavam, ali jednostavno miris je nesnosan - reči su ljubitelja cigareta.

- Svaki pristojan i vaspitan čovek neće zapaliti cigaretu za stolom ako ima nepušača bilo to u kafani ili bilo gde.

Dobar deo smatra da je odluka ispravna, a to obrazlažu rečima da je restoran mesto gde se jede, te da treba imati poštovanja prema drugim ljudima i prema hrani i vazduhu koji udišemo.

- Od vašeg "uživanja" neko može da oboli! Zato, radite to tamo gde nikoga ne ugrožavate - napisao je neko.

Međutim, neko smatra ovu odluku pomalo diskriminišućom prema pušačima.

- Slažem se, ali takođe treba da postoje restorani gde pušači mogu da ručaju i posle da uživaju uz dobru cigaretu.

- Ja sam bivši pušač, ali je sramota šta se radi pušačima. Svako ima pravo da živi kako hoće. Treba obezbediti adekvatna mesta za pušače i nepušačima zabraniti pristup. Šta ćemo sa alkoholičarima i drogerašima i oni su opasni za okolini možda više nego pušači - pobunio se neko.

- Ja sam bio pušač 30 godina i razumem pušače. Štaviše, protivim se zakonima koji brane pušenje u kafani. Kafana je da se pije, jede, puši, peva, sluša muzika, a ne biblioteka. Restoran je već neko kulturno mesto za nešto otmenije ljude, restoran i kafana nisu isto.

Deo koji ne podnosi duvanski dim opisuje svoje iskustvo s ljudima iz okruženja koji uživaju u cigareti.

- Mrzim duvan. Više sam se ja nagutao dima po diskotekama kao plesač nego onaj ko sedi i dimi, i onda neko kaže umro od raka pluća, a nije pušio, eto kako, zbog drugih zavisnika. Imam druga beduina koji ne gasi cigarete ni na poslu, jednom ušao, smrdi na ustajale smrdljive čarape cela zgrada, a zapravo on pušio neke cigarete, neke žešću otrovštinu - napisao je protivnik duvana.

Jedan korisnik grupe mišljenja je da je jasno podeljen prostor za pušače i nepušače i svako odlazi gde mu godi, a objašnjava da je problem što nepušači odlaze u prostore gde je pušenje dozvoljeno, pa da zbog toga nemaju pravo da se žale, sa druge strane potrebno je i više razumevanja.

- Pušač sam, ali mislim da bi trebalo imati bar malo razumevanja prema nepušačima. Uopšte ne ulazim u to da li je dim štetan, otrovan, kancerogen, jednostavno nekom smeta i gotovo. Meni smetaju nevaspitani pa ih trpim u kafani. Trpe i oni mene - zaključio je on.

Neko je bio kratak i jasan.

- Ok, to je pravilo restorana. Kome se ne sviđa nek ide u drugi restoran.

Dnevnik, Telegraf