NEOPHODNA JE NULTA TOLERANCIJA Mladi "bindžuju" ALKOHOL na žurkama, a od BOLESTI ZAVISNOSTI se LEČE i četrnaestogodišnjaci
Ne postoji bezbedna količina alkohola kada je mozak mladih u pitanju, kaže dr Diana Raketić iz Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti koja se u praksi susreće i sa 14-godišnjim pacijentima.
Zbog toga je, ističe, neophodno da postoji nulta tolerancija na konzumaciju alkohola kod dece mlađe od 18 godina. Mladi koji imaju problem sa alkoholom lako ulaze u incidentne situacije, a često tu budu prisutni i marihuana, amfetamini, pa čak i kokain, upozorava doktorka.
Direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti Diana Raketić napominje da je reč o stanjima akutne, teške intoksikacije alkoholom - što može biti pogubno za mlad organizam.
Ističe da je bitno da postoji nulta tolerancija za konzumiranje alkohola pre 18. godine, jer, naglašava, ne postoji bezbedna količina alkohola kada je mozak mladih u pitanju.
Alkohol se, nažalost, veoma brzo resorbuje. Naravno, tu postoje mnogi faktori koji na to utiču. Kao što je, na primer, količina, brzina kojom se pije, da li ste siti ili gladni, opšte stanje – da li ste bolesni ili niste, ili imate neke druge bolesti, uzimate li terapiju..., rekla je dr Raketić za RTS.
Međutim, napominje da nema organa u kojem alkohol nije prisutan kada se konzumira.
Doktorka navodi istraživanja koja pokazuju da alkohol stvara oštećenja na bitnim strukturama mozka, kao što je hipokampus - glavna komponenta mozga koja je važna i za učenje, i za ponašanje, i za emocije.
Kada jednom narušite te strukture, pitanje je kako će se to regenerisati. Možda da, možda ne, ali neće biti kao što je bilo, rekla je doktorka.
Napominje da je prisutnost od 2,8 promila alkohola u krvi životno ugrožavajuća.
Između 25 i 30 odsto mladih prekomerno konzumira alkohol
Napominje da je alkoholisanje mladih prisutno u celom regionu, ali i Evropi, te da između 25 i 30 odsto mladih ima problem sa prekomenim konzumiranjem alkohola, usled čega dolazi do komplikacija po mentalno zdravlje.
Posledice su višestruke, odražavaju se i na normalno funkcionisanje, jer alkohol smanjuje moć samokontrole – što se tiče saobraćajnih nesreća, kriminala, nasilja.
Šta roditelji da urade
Naglašava da se prva saznanja o alkoholu stiču u porodici, te da je porodica dužna da o alkoholu razgovara otvoreno i direktno sa detettom.
Jako je važno da ih sačekamo iz provoda, da ih pitamo šta je bilo, šta se dešavalo, da li je bilo alkohola, da li su pili, šta su pili - prosto da oni vide da se vi tu interesujete. Ako imate situaciju da vam dete dolazi učestalo pod dejstvom alkohola kući, onda se moraju napraviti neka pravila, neki dogovori, kaže doktorka.
Stručnu pomoć, dodaje, treba potražiti ako se to i dalje ponavlja - uprkos obećanjima.
Četiri puta su veći pokušaji suicida pod dejstvom alkohola. Jedna trećina saobraćajnih nesreća od 15. do 20. godine života je povezana sa alkoholom. Mladi koji imaju problem sa alkoholom, zbog drskog, nestrpljivog ponašanja i reagovanja često ulaze u incidentne situacije, objašnjava doktorka.
Kako dodaje, za mlade je karakteristično tzv. “bindžovanje“ alkohola – kada u kratkom vremenskom periodu popiju veliku količinu.
Razlozi koje navode su raznoliki – od toga da žele da se zabave, preko toga da hoće da se osećaju bitnim, do toga da žele da utope bol.
Čitav je spektar stvari koje mogu da dovedu do zavisnosti, upozorava doktorka.
Dnevnik/RTS
