REZULTATI SPOLJAŠNJEG VREDNOVANJA U ŠKOLSKOJ 2022/2023. GODINI Evo u ČEMU je ustanovama znanja potrebna najveća podrška
Za opšti kvalitet rada u prošloj godini, na skali od jedan do četiri, 282 procenjivane osmoletke u Republici Srbiji dobile su prosečnu ocenu 2,5. Za zlatnu sredinu zaslužno je oko 50 odsto vaspitno-obrazovnih ustanova koje zadovoljavaju većinu propisanih standarda, dok im prosek kvari 44,7 odsto osnovnih škola sa „dvojkom”, ali i 3,5 odsto „jediničara” u ovoj kategoriji, među kojima su dve od 36 analiziranih osmoletki iz Školske uprave Novi Sad.
Spoljašnje vrednovanje uvedeno je u domaći obrazovni sistem 2012. godine, a revidirano 2019., dok alate čine 24 standarda kvaliteta sa ukupno 124 pokazatelja, koji se odnose na šest ključnih oblasti rada škole: Programiranje, planiranje i izveštavanje, Nastava i učenje, Obrazovna postignuća učenika, Podrška učenicima, Etos, te Organizacija rada škole, upravljanje ljudskim i materijalnim resursima. Rezultati koje je objavio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja pokazuju da je ustanovama znanja najviše podrške potrebno u obezbeđivanju uslova da se podstakne bolji obrazovni učinak đaka (meren uspehom na završnom ispitu, nedovoljno je vidljiv u većini osmoletki), kao i veća prepoznatljivost škola kao mesta inovacija i izuzetnosti. Evaluatori su najzadovoljniji izborom didaktičko-metodičkih rešenja, kao i atmosferom na času i naporima nastavnika da motivišu đake. U oblasti Podrška učenicima, svi standardi su ostvareni u preko 85 odsto škola, što se, dodaju, može objasniti kontinuiranim merama na sistemskom nivou koje imaju za cilj razvoj inkluzivnosti kroz školsku kulturu, politiku i praksu.
Prema procenama eksternih evaluatora, u osnovnim školama suštinski se vodi računa o bezbednosti učenika, komunikaciji i saradnji na više nivoa, ali rezultati rada drugih službi pokazuju da je potrebno pojačati preventivu.
„Podaci govore o tome da je škola bezbedna sredina, u kojoj funkcioniše mreža za rešavanje problema nasilja, u kojoj se sprovode preventivne aktivnosti, analiziraju slučajevi nasilnog ponašanja i primenjuju odgovarajuće mere inter-
vencije ne korespondiraju sa sve češćim slučajevima nasilnog ponašanja u školskoj sredini. Treba imati u vidu da standard koji se tiče bezbednosti nije usmeren na merenje stope nasilja, već na utvrđivanje aktivnosti koje škola preduzima kako bi ga suzbila i pravovremeno reagovala u slučaju da se ono dogodi. Treba biti svestan činjenice da nasilje nije karakteristično samo za školsku sredinu, već je u pitanju širi društveni problem, te rešavanje ovog problema nije moguće bez sistemskog pristupa i učešća svih relevantnih aktera”, napominju autori izveštaja Jelena Nedeljković, Aleksandar Milovanović, Srđan Zrnić i Jasmina Đelić.
S. Milačić