ZUROF O POREĐENJU ALBANACA I JEVREJA: San Prištine je da se Srbi isele sa KiM

Zurof je u ocenio da je važno što se o teškom položaju srpske zajednice razgovaralo u Savetu bezbednosti UN i ističe da vlasti u Prištini nemaju argumentaciju da je protiv njihovog naroda počinjen zločin u rangu genocida, a da to važi i za Beograd.

"Važno je da Ujedinjene nacije budu svesne šta se dešava na Kosovu i diskriminaciji koja se vrši nad Srbima na Kosovu. Ali, nema osnova za tužbu za genocodi. Nema genocida na Kosovu, barem ne do sada. I nadam se da se nikada neće dogoditi", rekao je Zurof za Kosovo onlajn.

Kako je rekao Albanci pokušavaju da se uporede sa Jevrejima iz Drugog svetskog rata kako bi na taj način pridobili simpatije sveta, ali da takva poređenja nemaju osnova.

"Da li znate koliko ljudi pokušava da tvrdi da je njihova tragedija istovetna holokaustu? Zašto to rade? Zato što je to najužasnija tragedija koja se ikada dogodila u istoriji ljudske vrste. Dakle, ako je njihova tragedija slična holokaustu tada zaslužuju saosećanje, podršku i pomoć... Ali, abortus nije holokaust, okrutnost prema životinjama nije holokaust i ono što Albanci tvrde takođe nije holokaust. Dakle, nema osnova za takvo poređenje sa Jevrejima", naglašava Zurof.

Komentarišući to što je kuća Džafera Deve novembra prošle godine stavljena na Listu kulturnih spomenika trajne zaštite takozvanog Kosova, ali sada pod imenom "Stara Ambulanta", Zurof kaže da je time poslata najgora moguća poruka.

"Prvo, nisam znao šta pokušavaju. Drugo, renovirajući tu kuću u kulturni centar oni šalju najgoru moguću poruku. Deva je bio nacistički saradnik, bio je uključen u odvođenje Jevreja u Albaniji i na Kosovu. On ne zaslužuje da bude veličan, već da bude osuđen", rekao je Zurof.

On upozorava na trend poslednjih decenija glorifikovanja ličnosti koje su sarađivale sa nacistima i naglašava da tzv. Kosovo nije jedina zemlja, ako je uopšte država, koja glorifikuje ljude koji su sarađivali sa nacistima.

"Poslednjih 20 godina se suočavam i borim protiv laži u Litvanija, Estoniji, Hrvatskoj, Rumuniji, Mađarskoj, Poljskoj... Te laži su izmišljen narativ koji glorifikuje ulogu lokalnih saradnika nacista i u nekim slučajevima te ličnosti su postale nacionalni junaci", rekao je Zurof.

On je objasnio da je osnovni razlog bio taj što su se mnoge zemlje posle Drugog svetskog rata okrenule borbi protiv Sovjetskog saveza veličajući ličnosti iz rata koje su se i tokom rata borile protiv Sovjeta, ali, dodaje, ti ljudi su sarađivali sa nacistima i ubijali Jevreje.

On kaže i da bi Albanci sa Kosova morali da se suoče sa svojom ulogom u Drugom svetskom ratu, a posebno kada je reč o ulozi Skenderbeg SS divizije.

Govoreći o tome zašto nema te vrste suočavanja sa prošlošću Zurof kaže da je to deo fenomena revizionizma istorije i činjenica.

"A šta mislite ko bi o tome govorio? Albanci sa Kosova? Pa oni su bili u toj jedinici. Oni ne žele da priznaju svoje zločine i to je sve deo fenomena revizionizma istorije i činjenica. Moja poslednja knjiga je u potpunosti posvećena lažima u Litvaniji", istakao je Zurof.

U toj knjizi on je, navodi, pokazao 40 mesta masovnih likvidacija Jevreja i da je intervjuišući preživele zajedno sa saradnicom iz ove zemlje saznao da su to činili Litvanci, ali da je sasvim drugačiji narativ vlasti i istoričara ove zemlje.

"Ako slušate narativ litvanske vlade i narativ litvanskih istoričara oni će reći da su to učinili Nemci, da su došli i ubili. Ne negiraju holokaust i ne negirajući da je to ogromna tragedija, ali tragedija u kojoj su nacisti ubijali Jevreje i da oni sa tim nemaju nikakve veze. To je čista laža. Na hiljada Litvanaca je u tome učestvovalo. Za Boga miloga, ubijali su svoje komšije. Poljska je bila još gora, Mađarska takođe", kazao je Zurof.

On je i povodom, sve češćih najava o mogućem formiranju Velike Albanije rekao da bi to proizvelo nove ratove na Balkanu, odnosno da bi to proizvelo veoma tužnu, ali i veoma lošu situaciju.

Zurof je ocenio i da se termin 'genocid' sve više zloupotrebljava u političke svrhe, pa tako ljudi veoma često pokušavaju da optuže druge za genocid zato što je to "zlatni standard tragedije, zlatni standard diskriminacije".

"Ukoliko se setite primera Srebrenice, koju su Amerikanci odmah proglasili genocidom, a to nije bio genocid zato što su srpske trupe pustile žene i decu da idu kućama, sačuvali su im živote. S druge strane, Amerikanci su odbili da nazovu genocidom ono što se dešavalo u Ruandi kada su Huti počinili genocid protiv Tutsa. Dakle, sve je to politika", ocenio je Zurof.