KUGLANJE ZA SLEPE I SLABOVIDE Igra koncentracije
Nekome svakodnevica, ostalima nesvakidašnje, kuglanje za slepe i slabovide zapravo je, pored atletike, jedan od najmasovnijih sportova za osobe sa ovom vrstom invaliditeta.
Uprkos velikoj želji i volji takmičara, među vidnom populacijom ovaj sport je i dalje slabo prepoznat. Pravila kuglanja prilagođena su simptomatici takmičara, a kuglane su uglavnom neka od tiših mesta u bučnim gradovima.
– Videći takmičari u svakom setu imaju 15 hitaca u pune čunjeve, a od 16. idu na čišćenje, a kod nas se igraju četiri seta od 30 hitaca, svih u pune čunjeve – objasnio je selektor Kuglaške reprezentacije Srbije za slepe i slabovide Milija Bjekić, dodajući da jedan tim sačinjava šest muškaraca, po dvoje u svakoj kategoriji B1, B2 i B3, dok jednu žensku ekipu čine tri žene, po jedna u svakoj kategoriji. – B1 kategorija je za osobe koje uopšte ne vide, a oni koji imaju manji procenat vida, imaju tufere i naočare. B2 kategorija baca ili sa dve ruke iz mesta ili iz jednog koraka, i to su osobe sa oštećenjem vida u toj meri da mogu samo tako da bacaju, a B3 su oni koji ne mogu da čitaju rezultat.
Predsednik Gradske organizacije slepih i bivši predsednik sportskog društva „Luj Braj” Goran Vuković objašnjava da je, za razliku od zvučnog pikada, u kom postoji zvučni signal, u kuglanju za slepe i slabovide najbitniji asistent kom je zadatak da dobro namesti takmičara, koji potom baca kuglu sa dve ruke iz polučučnja. Kako kaže, mnogo je teže nego što izgleda, te se i on začudi kada neko ko je sasvim slep ostvari 450 ili 500 poena, navodeći primer Zagrepčanke koja je jednom prilikom ostvarila čak 656 poena. Napomenuo je i da je ekipa iz našeg grada prošle godine bila treća na Prvenstvu Srbije u kuglanju za slepe i slabovide.
S obzirom na to, slepi i slabovidi kuglaši Srbije ostvaruju velike uspehe, sa više srebrnih i bronzanih medalja na evropskim i svetskim prvenstvima, kao i svetskim rekordom koji je sam Bjekić postavio 2011. godine.
– Bitno je redovno dolaziti na treninge i kuglati, a rezultati dođu sami od sebe kao posledica treninga – rekao je naš sugrađanin, slepi kuglaš Atila Silak, koji se ovim sportom bavi već sedam godina, a pored toga i atletikom. – Pravac podešavam prema dasci na koju bacamo kuglu, napipam u kom pravcu ona ide i samo bacam kuglu u tom pravcu. Problem jeste u tome što misli odlutaju, treba sat vremena biti koncentrisan samo na tu jednu stvar, jer kuglanje je igra koncentracije.
Među mnogim takmičenjima u kuglanju za slepe i slabovide, u novembru je održan i Međunarodni prijateljski kup, te su se ekipe iz zemalja bivše Jugoslavije okupile u „Kuglani Spens”, a kako kaže Vuković, prevashodno radi dobrog druženja, ali i sporta. Ovog puta nastupali su takmičari iz Sarajeva, Osijeka, Beograda, ali i našeg grada.
– Naš tradicionalni međunarodni turnir u kuglanju za slepe i slabovide održava se u Novom Sadu jednom godišnje već više od 15 godina, a odlazimo i kod naših prijatelja iz zemalja biše Jugoslavije na druga međunarodna takmičenja i uvek se lepo družimo – objasnio je Goran Vuković, dodajući da je sezona sada prošla, ali da ih naredne godine očekuje mnoštvo takmičenja.
Tekst i foto: N. Šolaja
