DRONOVI BRINU O BEZBEDNOSTI U SAOBRAĆAJU I NA ULICAMA Novosadski FTN deo je velikog evropskog projekta „MARVEL”

Cilj je razvoj aplikacija za donošenje odluka u realnom vremenu, zasnovanim na multimodalnim podacima (kamere i drugi senzori) kao podrška efikasnom rešavanju društvenih izazova.

Pilot projekat se realizuje u italijanskom Trentu, sa fokusom na detekciji događaja i anomalija na glavnim trgovima i drugim oblastima grada, zatim na Malti, sa ciljem efikasnijeg menadžmenta saobraćaja, dok j na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu fokus na primeni dronova za monitoring i bezbednost velikih događaja.

– Projekat „MARVEL” finansiran je od strane Evropske unije sa približno šest miliona evra u trogodišnjem periodu, u okviru H2020 programa za naučno-istraživački razvoj i inovacije – objašnjava Nikola Simić, asistent sa doktoratom na FTN–u, pri Katedri za telekomunikacije i obradu signala. – Cilj projekta je da kreira informacionu arhitekturu koja može osnažiti lokalne uprave kroz koncept pametnih gradova, koji postaje sve popularniji širom sveta.

Kreiranje tako kompleksne arhitekture sa pratećim softverskim tehnologijama zahteva specifična znanja iz velikog broja specijalizovanih oblasti, tako da konzorcijum čini 17 partnera iz ukupno 12 zemalja Evrope, među kojima se nalaze renomirani univerziteti, instituti i visokotehnološle kompanije.

– U samom projektu se radi na analizi velike količine podataka, pre svega za potrebe nadzora javnih površina i saobraćaja – pojašnjava dr Simić. – Fakultet tehničkih nauka bavio se tako testiranjem nekih od tehnologija veštačke inteligencije razvijenih u okviru „MARVELA”,  uz pomoć korišćenja dronova. Inače, u samom „MARVELU”, osim kamera, imamo i druge senzore poput mikrofona koji su testirani kao pomoćni modalitet za monitoring, a tu su i geolokacijski senzori.

Pored toga, kaže dr Simić, njihova grupa na FTN-u vodila je i radni paket koji se bavi razvojem distribuiranih algoritama zasnovanih na veštačkoj inteligenciji za multimodalnu percepciju.

– Imali smo i ulogu naučnog i tehničkog koordinatora čitavog projekta, što je bila prof. dr Dragana Bajović. Aktivnosti su uključivale i učešće na brojnim velikim međunarodnim događajima, poput SmartCity Expo 2023, koji je održan nedavno u Barseloni, gde smo uspostavili kontakte sa brojnim predstavnicima kompanija i lokalnih samouprava iz inostranstva, ali i sastanke sa predstavnicima resornih ministarstava na Malti prilikom implementacije arhitekture razvijene u okviru „MARVELA”.

Kako kaže naš sagovornik, Malta kao ostrvo je prilično popularna turistička destinacija i u toku letnjih meseci imaju veliki broj turista, pa samim tim je i saobraćaj pojačan. Njihova potreba je u tom smislu efikasnije planiranje daljeg infrastrukturalnog razvoja ostrva i rad na uspešnoj detekciji saobraćajnih prekršaja.

Nisu svemogući

Jedno od ograničenja upotrebe dronova jeste maksimalno vreme letenja u slučaju da je potrebno da pokriju veliku površinu. Najčešće, dronovi mogu leteti do 30 minuta, te bi bilo neophodno prilikom realnih slučajeva monitoringa imati veći broj dronova ili koristiti veći broj fiksnih kamera i mikrofona za inicijalnu detekciju.

Arhitektura razvijena u okviru „MARVELA” je prošla faze testiranja i neki od softverskih alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji za automatsku detekciju različitih događaja već se nalaze u potrebi, što će u perspektivi poboljšati javnu bezbednost i omogućiti efikasniji dalji razvoja saobraćaja na samom ostrvu.

– Trento u Italiji ima pak za cilj automatizaciju nadzora javnih površina, pre svega trgova, parkova i ulica. Pre „MARVELA”, nadzor se vršio isključivo tako što je određeni broj operatera posmatrao više stotina nadzornih kamera, što je u slučaju velike aktivnosti na javnim površinama proces koji ne može efikasno detektovati sve anomalije. Sličnost između njihovog pilot projekta i eksperimenata koji su sprovedeni od strane FTN-a, ogledaju se u tome što se u Trentu više fiksnih nadzornih kamera nalazi postavljeno na visokim tačkama, tj. kulama, što u eksperimentalnoj postavci donekle odgovara snimanju iz dronova.

Sličnosti između eksperimentalnih postavki pilot projekata iskorišćene su i za testiranje novih metoda tzv. federativnog učenja, koji su razvijani u Novom Sadu, s ciljem poboljšane detekcije u slučaju prebrojavanja ljudi na javnim površinama, uz zadržavanje privatnosti. 

Pri tome su, dodaje dr Simić, testiranja u Novom Sadu obavljena u kontrolisanim uslovima, uz učešće samo članova projektnog tima.

– Testirali smo i upotrebu mikrofonskih nizova radi lokalizacije u prostoru i detekcije anomalija poput eksplozija, koje smo simulirali na otvorenom prostoru. Kreirani skup podataka biće uskoro objavljen i imaće veliku važnost za dalji razvoj sličnih softverskih komponenti zasnovanih na veštačkoj inteligenciji, zbog nedostatka sličnih skupova podataka. Istraživanje je pokazalo da dronovi i mikforonski nizovi imaju veliki potencijal za automatizaciju mnogih procesa koji uključuju javnu bezbednost – poručio je naš sagovornik.

– U okviru projekta razvijeno je preko 30 softverskih komponenti, uključujući i one za anonimizaciju podataka  – ističe Simić. – To znači da, sve što bi bilo snimljeno i što se koristi za monitoring, pre nego što dođe do operatora koji je zadužen za proveru automatski detektovanih anomalija, mora biti anonimizovano, odnosno nije dozvoljeno da se vide lica ljudi, a ako je snimljen glas, on ne sme da sadrži lične podatke. Dakle, sve komponente su razvijane isključivo u cilju prevencije. Sistem je brz, jer se radi o detekciji u vremenu od 10 sekundi u slučaju naprednih vizuelizacija, dok je za slanje obaveštenja dovoljno i svega nekoliko sekundi. 

Ivana Bakmaz