SRBIJA SE OPROSTILA OD MILOJEVIĆA Deki je bio drug, mentor i vođa! Krem SRPSKE KOŠARKAŠE na komemoraciji LEGENDARNOG KOŠARKAŠA u Skupštini Beograda (FOTO)

Sahrana Milojevića, koji je preminuo u 47. godini, biće održana u ponedeljak, 12. februara na Novom bežanijskom groblju u Beogradu.

Opelo će početi u 13 časova, sahrana pola časa kasnije.

Na početku komemoracije pušten je video snimak na kom je opisana njegova prebogata igračka i trenerska biografija, od Beovuka preko FMP-a, Partizana, Budućnosti, Valensije, Galatasaraja, reprezentacije, Mege, do Golden Stejta.

U ime Košarkaškog saveza od Milojevića se oprostio predsednik Predrag Danilović.

„Imao sam tu čast i zadovoljstvo da radimo zajedno, iako nikada nismo igrali zajedno. Moja se karijera završavala, a njegova je bila u uzletu. Bio sam onaj koji je inicirao njegov dolazak u Partizan. Bio je igrač oko koga si gradio tim, koji su pravo blago. Nikad Dejan nije bio "trula jabuka" u timu".

Danilović je dodao da su mu svi verovali, bez pogovora, i igrači i treneri.

Svi koji su ga makar malo poznavali, odmah su ga zavoleli. Ima li većeg priznanja. Taj njegov karakter, otvorenost za učenje, želja da se pomogne svakom članu kolektiva. Išao je korak po korak do reprezentacije, kojoj je dao doprinos. Bio je istinski patriota. Bio sam siguran da će Dejan vrlo brzo voditi reprezentaciju na najvećim takmičenjima. Ostaje nam da negujemo uspomenu na njega. Neka mu je laka zemlja, zaključio je Danilović.

Zatim je kraći govor održao državni sekretar u ministarstvu sporta Marko Kešelj.

„Divio sam mu se na terenu, ali i van terena. Jer se ni tada nije njegov posao završavao. Kada mi je trebala motivacija, uvek je bio tu da pomogne. Košarka mu je bila život. Pozitivnom energijom je izvlačio iz nas ono najbolje. Deki je bio drug, mentor, vođa. U ime države Srbije osećam obavezu da kažem veliko hvala, za sve što je uradio kao igrač, trener... Naš ambasador u svetu. Ostaje mi se da se sećam Dekija, kao velikog igrača i najvećeg čoveka".

Emotivan oproštaj od Milojevića imao je košarkaški menadžer Miško Ražnatović, koji je zajedno sa njim sarađivao tokom cele karijere, prvo igračke, a potom trenerske u Megi, a kasnije u SAD.

"Iako su prošle tri duge i teške nedelje, nisam očekivao da ću vam se obratiti ovim povodom. Nažalost, u svetu kom živimo, dešavaju se nepravde. Bio sam mu menadžer, ali nakon njegove karijere sam osećao da ima nešto zbog čega ga želim pored sebe. Naterao sam ga da postane trener i bila je to najbolja odluka. Svi su profitirali iz njegovog rada. Na dnevnom nivou smo polemisali o svim aspektima košarkaške igre. Obojica smo profitirali iz tih razgovora. I on i ja smo napredovali iz te razmene mišljenja. Srbija, Evropa i svet su imali razne trenere, ali ne postoji trener koji je za tako kratko vreme ostavio više traga", počeo je Dažnatović.

Dodao je da je nebrojano dece Milojević učio košarci, ali i o životu.

"Dao je sve od sebe i košarka mu to nije zaboravila. Način na koji su se velikani košarke oprostili od Dejana, Evroliga i NBA liga, dokazuje o njegovoj veličini. To ne može da uteši porodicu. Bio je jedinstven, ali sigurno neće biti zaboravljen. Možemo da nastavimo dalje putem koji je on utabao. Ja kao neko ko se nikada ne smeje, a on se uvek smejao. Znam da će proći puno vremena dok se iskren osmeh ne vrati na moje lice. Jako sam ti zahvalan za sve što si uradio za mene, za Megu, za košarku. Učiniću sve da tvoj lik i delo ostanu večni", završio je Ražnatović.

Na kraju se obratio Milan Mića Radovanović, Milojevićev prijatelj još od detinjstva.

"Ovih dana slušamo lepe priče o Dekiju, ja sam jedan od njegovih saigrača, bliskih prijatelja. Mnogo nas je, Deki je imao veliko srce. U tekstu ima reči i rečenica gde ne smem nijednu reč da zaboravim. Ne smem da zaboravim njegove snove i dela. Upoznao sam ga sa 14 godina, znao sam njegove drugare iz generacije iz Taša. Tad je bilo teško dobiti njega i drugare, prepoznao sam njegov ponos, borbu, njegovu devizu "samo napred bez predaje", čitao je Radovanović emotivni govor koji je pripremio.

"Nekoliko godina kasnije nas je povezala vizija Miše Lakića, da mali klub postane veliki, a jedan od trenera je bio Aleksandar Džikić. Neverovatna košarkaška porodica, različiti, a jednaki, svi se poštujemo i volimo. Imao je neverovatan uticaj. Upoznao sam njegove roditelje, i on je upoznao sve članove moje porodice. Voleo sam sve što je njegovo. Taj krug se stalno povećavao. Nikoga nikad nije zaboravio. Drugove iz Padinjaka, generacije, svuda je stvarao prijateljstva".

Radovanović je istakao da je Milojević bio čovek sa integritetom, da je imao snagu, stalno radio i stajao na zemlji, sprovodio plan.

"Sa 19 godina mi je rekao da će se oženiti u 21. godini, da će igrati u Partizanu, da će razviti košarkašku akademiju. Nažalost to nije ostvario. Mnogi su pratili njegovu transformaciju. Držao je porodicu čvrsto uz sebe. Interesovala ga je ekonomija, programiranje, družio se sa naučnicima i programerima u Kaliforniji. Po mnogim stvarima je bio poznat. Teško ga je svojatati, povezao je FMP, Partizan, Budućnost i Megu. Voleli su ga saigrači, Nebojša Čović, Vanja Vujošević, Dragana Bokan, Predrag Danilović, Igor Kokoškov, Stiv Ker, mnogi drugi treneri i uspešni ljudi. Verovali smo da će biti selektor i povezati ljude. Da li je slučajnost da ga toliko poštuju u Americi? Da se namesti da budu utakmice Partizan - Mega i Mega - Budućnost? Bilo je potrebno da se zaborave sujete, simbolika je što je sahrana na crveno slovo, na Tri jerarha. Tri sveca sa različitim vrlinama. Uvek ćemo te se sećati i bićeš deo nas. Počivaj u miru i neka ti je večna slava", zaključio je govor Radovanović.

Komemoraciji su, osim porodice i prijatelja, prisustvovali i brojni ljudi iz sveta košarke.

Tu su bili i Svetislav Pešić, Božidar Maljković, Dejan Bodiroga, Ostoja Mijailović, Duško Vujošević, Aleksandar Džikić, Milenko Tepić, Dejan Tomašević, Vule Avdalović, Miodrag Ražnatović, Veselin Petrović, Miroslav Berić, Mlađan Šilobad, Milenko Topić, Vlade Đurović, Igor Rakočević, Novica Veličković...