ŠTA KAŽU ONI NA KOJIMA SVET OSTAJE Mladi u Srbiji imaju veru u svetlu budućnost, veruju porodici

Većina anketiranih na pitanje o odnosu sa roditeljima, navela je da se sa njima slaže iako im se mišljenja ponekad razlikuju, dok je četvrtina navela da se veoma dobro slaže sa roditeljima. Istraživanje je pokazalo i da na važne odluke mladih najveći uticaj imaju roditelji, i to pođednako i otac i majka, a na pitanje o finansijskoj situaciji najveći broj mladih odnosno njih 34 odsto se izjasnio da može da priušti skupe stvari, ali ne previše skupe, dok je nešto manji broj njih (32 odsto) naveo da u njihovim domaćinstvu mogu da priušte hranu, odeću i obuću, uz malu uštedu, ali da ne mogu da priušte skuplje stvari kao što su frižider, TV i slično.

Zbirno, manje od polovine anketiranih mladih u Srbiji se slaže u potpunosti da se treba čvrsto držati narodnih običaja i tradicije (44 odsto), kao i onog morala koji pripoveda njihova verska zajednica (46 odsto), dok 33 odsto anketiranih smatra da je ovoj državi potreban jak vođa koga će narod slediti bez pogovora, a njih 27 odsto je spremno da se žrtvuje za interese svoga naroda. Više od polovine mladih (61 odsto) se izjasnilo da se ne slažu da decu treba vaspitavati u strogoj disciplini i sa fizičkim kažnjavanjem.

Kako prenosi Blic, najveći procenat mladih obuhvaćenih istraživanjem navodi i da je religiozno, ali da ne prihvata sve što ih njihova vera uči (36 odsto), dok 19 odsto njih navodi da je uvereni vernik i prihvata sve što ga njegova vera uči. Utvrđujući stepen bezbednosti koji mladi osećaju u sredinama kao što su komšiluk , grad u kojem žive i država Srbija, najveći procenat ispitanika je odgovorio da se tu oseća uglavnom i potpuno bezbedno. Gotovo polovina mladih (48 odsto), veruje da se jedino u sebe i svoju porodicu može pouzdati da će im zaštiti bezbednost. Na drugo mesto mladi stavljaju policiju kao nekoga ko ih može zaštititi. Kada ocenjuju rad državnih institucija koje rade na osiguravanju bezbednosti, 72 odsto mladih navodi da one rade osrednje na tom planu, a iskazano prosečnom ocenom, ispitanici rad državnih institucija ocenjuju sa 2,53. Polovina ispitanika navodi da je tokom njihovog školovanja preovlađivala želja za druženjem i upoznavanjem novih ljudi, 46 odsto njih osećalo je želju za učenjem i napredovanjem, a 39 procenata navelo je optimizam i veru u svetlu u budućnost.

Istraživanje je pokazalo i da se najveći procenat mladih, čak 73 odsto njih, izjasnio da nije bio izložen nekoj vrsti nasilja tokom svog školovanja, dok je skoro svaki peti naveo da je bio izložen psihološkom i verbalnom nasilju, a devet odsto se suočilo sa fizičkim nasiljem u toku školovanja. Gotovo petina mladih je rekla da je osetila nemoć i beznadežnost, kao i utučenost i potištenost, nakon što je pretrpela nasilje u toku školovanja. Kao glavnog odgovornog za tragedije u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" i Mladenovcu, gotovo četvrtina mladih (24 odsto) navodi isključivo počinioca, da je odgovorna cela familija koja nije sprečila da se tragedija dogodi izjasnilo se 23 odsto ispitanika, dok državne organe i institucije odgovornim vidi 17 odsto anketiranih, a 14 odsto njih navodi da su mediji koji promovišu nasilje glavni odgovorni.

Istraživanje Cesida je obuhvatilo i razmišljanje mladih o politici i demokratiji i njihovo učešće u političkom životu Srbije i više od 80 odsto anketiranih ne vidi ni jednog političkog aktera, bilo da se radi o ličnosti ili političkoj partiji, koji zastupa i štiti njihove interese. Kako navodi Cesid, ovakva percepcija političkog trenutka je uslovila i to da među mladim ljudima tek svaki treći tvrdi da redovno učestvuje u izbornom procesu, dok je kod preostalih ispitanika izlazak na izbore uslovljen trenutnom motivacijom, a ne željom da se izbore za sebe i svoj glas. Istraživanje je pokazalo i da u ovom trenutku u Srbiji manje od polovine građana uzrasta 15 do 30 godina, odnosno njih 47 odsto veruje u vrednosti demokratije kao najboljeg sistema vladavine, dok istovremeno 49 odsto mladih pokazuje zabrinutost zbog pravca u kome se kreće država u kojoj žive što, kako navodi Cesid u objašnjenju, daje dodatni motiv da napuste zemlju i smanjuje želju da se aktivnije uključe u pozitivne promene u njoj.

Procenat mladih koji podržavaju ponovno uvođenje vojnog roka je 45 odsto, dok se toj ideji protivi 44 odsto njih, a procenat ispitanika koji su spremni da idu u rat radi zaštite interesa i bezbednost naroda kome pripadaju je manji od jedne petine. Kada je reč o rešavanju sudbine Kosova i Metohije, ulazak u oružani sukob radi rešavanja ovog pitanja podržava tek svaki peti ispitanik, ali ipak, iako većina mladih nije spremna da ratuje za ostanak KiM u Srbiji, najveći procenat ispitanika se i dalje nada da će južna pokrajine ostati u sastavu Srbije, a nešto manje njih veruje da nas čeka dugogodišnji zamrznuti sukob koji neće biti rešen tako lako.

Trećina mladih (33 odsto) njih navodi da ne zna i ne može da proceni koji je to medij preko kojeg se obično informišu o društvenim, političkim, ekonomskim i drugim važnim temama. Rijaliti programe ređe od jednom nedeljno prati 45 odsto mladih, dok 33 odsto mladih navodi da ne zna, ne može da proceni koliko često prati rijaliti programe. Kada je reč o društvenim mrežama, mladi najviše koriste Instagram (84 odsto), zatim YouTube (71 odsto), Facebook (53 odsto) i TikTok (50 odsto). U istraživanju koje je sproveo Cesid od 23. avgusta do 10. septembra 2023. je učestvovalo 1.000 mladih, starosti od 15 do 30 godina.