U ZUBIMA ZLATA VIŠE NEMA, ALI U KRIZNIM VREMENIMA NAJJAČE SIJA Plemeniti metali ozbiljna roba na našoj ekonomskoj pijaci
Kad se počne priča o teškim vremenima, ondašnje predratne generacije, bez izuzetka, spominju da je u ratno vreme najvažnije bilo imati zlato, jer su tako ruske grofice spasavale glavu pred Oktobarskom revolucijom. Zašto zlato, pitate se? Zato što ne gubi na kvalitetu, što ga je lako prenositi i što mu vrednost vremenom ne opada.
Bake su u pravu, kaže Drago Matović, ekonomski analitičar iz kompanije „Taveks zlato&srebro”.
- Investiciono zlato se, dugoročno gledano, pokazalo kao najbolji štit protiv inflacije, ekonomskih i geopolitičkih nepogoda. Ako pogledamo tržišne performanse zlata u proteklih 50 godina, vidimo da je ono stabilno i konstanto raslo. Početkom 1970-ih jedan gram zlata koštao je oko dva dolara na međunarodnom tržištu, dok danas jedan gram zlata košta oko 65 dolara, što znači da mu je vrednost porasla za neverovatnih 3.000 posto za 50 godina. Pored toga, zlato najjače sija u periodima krize ili recesije. Ono je nadmašilo skoro sve druge investicije u proteklih 8 od 10 recesija.
Nakon izbijanja rata u Ukrajini, zlato je 2022. ostvarilo tadašnju najvišu vrednost od 2.074 dolara za uncu. Isto se desilo nakon izbijanja rata u Izraelu. Samo u protekla dva meseca zbog monetarne politike SAD i rata u Izraelu cena zlata na momenat je skočila na čak 2.135 dolara za uncu.
- Prema podacima Svetskog saveta za zlato i Geološkog instituta SAD, tokom istorije iskopano je oko 210.000 tona zlata, od čega je, otprilike, dve trećine iskopano nakon 1950. godine. S obzirom na to da je zlato praktično neuništivo, to znači da je gotovo sav ovaj metal i dalje prisutan u nekom obliku. Ako bismo od svog iskopanog zlata na planeti napravili kocku, strane te kocke bi bile samo 22 metra dugačke.
Kako ističe, ima nade za fenserke jer su trenutne svetske rezerve zlata (zlato ispod zemlje koje još uvek nije iskopano) 55.000 tona, a tempo proizvodnje zlata je oko 3.000 tona godišnje.
- To znači da će, ukoliko ne otkrijemo nove rezerve, svo zlato na svetu biti iskopano za nekih 20 godina – kaže Matović. - Kompanije širom sveta stalno obavljaju istraživanja u potrazi za novim rezervama. Ipak, malo je verovatno da nećemo naći nove rezerve negde u svetu, ali ova činjenica nam ukazuje na to koliko je zlato, zapravo, retko i koliko su rezerve zlata oskudne.
Bolje od kriptovaluta
- Kriptovalute su postale jako popularne pre nekoliko godina, ali koliko su brzo popularizovane, istom brzinom su i „pukle”. Ovo ne znači da su kriptovalute ‘loša’ investicija, kripto je, prosto, jako rizična investicija, tržište je puklo i raslo bezbroj puta u proteklih nekoliko godina. Pored toga, kripto tržište je puno prevara i piramidalnih šema, kao što smo i videli nakon propasti FTDŽ-a. Investiciono zlato je iz tog ugla potpuno antitetično kriptovalutama, jer ono predstavlja dugoročno sigurnu investiciju s malo rizika, sa dugom istorijom i tradicijom, i sa podrškom institucionalnih investitora kao što su narodne banke – ističe Matović.
Od ovih 210.000 tona, kažu podaci, oko 96.000 je u formi nakita, baš onako kako su nam rekle bake. Ipak, kod privatnih investitora i pojedinaca nalazi se oko 47.000 tona zlata u obliku investicionih poluga i kovanica, što znači da je Dizni bio u pravu kad je crtao Deda Baju koji roni kroz bazen pun zlatnih novčića. Centralne banke drže oko 36.000 tona zlata u svojim trezorima. Ostalih 30.000 tona se koristi za industrijske, medicinske i druge svrhe, ali ne i za zube, kaže dr Aris Movsesijan, stomatolog. - Danas se radi na keramici, a ona troši veliku toplotu. Zlato ima manju tačku topljenja, pa se koristi samo platinsko zlato, i to izuzetno retko. Tehnologija je drugačija, iako su to najtrajniji mostovi koji su postojali, s mekoćom dovoljnom da se prilagodi griznoj površini.
- Termin „investiciono zlato” ljude obično asocira na nešto veliko, skupo i luksuzno. U realnosti investiciono zlato je proizvod koji je odlična investiciona opcija kako za one koji mogu da izdvoje oko 65 evra na mesečnom nivou, tako i za one koji mogu izdvojiti znatno veće iznose - 5.000 evra i više – ističe Georgi Hristov, direktor „Taveksa”. - Različite dimenzije proizvoda omugoćavaju da sami odlučite koji biste iznos hteli da uložite. Najmanja dimenzija zlatnih poluga je jedan gram, koja trenutno košta oko 65 evra. To je odlična varijanta za one koji ne bi mogli ili ne bi hteli da odvoje neki veći iznos na mesečnom nivou, ali bi ipak voleli da ulože u investiciono zlato.
Na šta treba obratiti pažnju? Postoji ključna podela na fizičko investiciono zlato (u formi zlatnih poluga, dukata i kovanica) i na tzv. „papirno zlato”, što je finansijski instrument na berzi kojom većinski trguju investicioni fondovi i ETF-ovi. Zove se papirno zlato jer ga investitor zapravo ne poseduje, već kupuje akcije fonda koji poseduje zlato.
Fizičko investiciono zlato je u formi zlatnih poluga i kovanica koje pojedinac kupuje od legitimnih prodavaca i trgovaca.
I. Radoičić
