MLADA NAUČNICA MILICA RADAKOVIĆ: Privilegija je zaviriti u svet koji više ne postoji

Shodno tome, njen sledeći korak jeste da sa svojom ekipom istraživača, na još više lokacija, uzorkuje sedimente najhladnijeg perioda poslednjeg ledenog doba, kako bi mogli da procene temperaturu.

– Sredstva koja su dobijena ovom nagradom biće uložena u potrošni materijal koji je potreban prilikom analize ljuštura, potom u terenska istraživanja desetak lesno-paleozemljišnih profila (transport sedimenata), učešće na naučnim konferencijama i objavljivanje rada u časopisu sa impakt faktorom – objašnjava Milica Radaković za „Dnevnik”. – Volela bih da odem nakratko u Kinu, gde postoje neke od najboljih laboratorija za istraživanje klime. Moj mentor ima dobru saradnju sa njima, pa se nadam da će mi se želja uskoro ostvariti baš povodom ovog projekta.

Pošto moderna merenja elemenata klime počinju tek sredinom 19. veka, do vrednosti pre tog perioda dolazi se na indirektan način, dodaje sagovornica.

– Svet u kome živimo se već 2,6 miliona godina nalazi na jednoj klackalici gde na svakih nekoliko desetina hiljada godina ulazimo u novo ledeno doba, odnosno izlazimo iz njega. Sad živimo u periodu izlaska iz jednog malog ledenog doba, posle koga, najuprošćenije rečeno, očekujemo porast temperature. Međutim, paleoklimatska i paleoekološka rekonstrukcija ne odnose se samo na temperaturu, već na generalan izgled planete i njenog živog sveta tokom geološke istorije. Koliko god da sam u ovoj nauci, na konferencijama se pozitivno iznenadim novim metodama koje se razvijaju u cilju tumačenja dinamike klime prošlosti i promene životne sredine. Na primer, pronalaze se novi načini kombinovanja izotopa različitih hemijskih elemenata u sedimentima ili organskoj materiji koji nam mogu svedočiti o promeni padavina, temperatura, pravca vetra, intenziteta razvoja zemljišta i slično. Ne treba vam više metrima dugačka, lepo očuvana kljova mamuta kao fizički dokaz u sedimentu da je on poreklom iz ledenog doba, tj. da je životna sredina bila hladnija, a vegetacija možda stepska. Danas iz decimetra kubnog sedimenta potencijalno dobijate informacije o stotinama različitih DNK iz kojih vidite koja bića su tad živela, a starost možete da potvrdite različitim metodama apsolutnog datiranja. Ovo su skupe metode, ali mi je drago što se ulaže u njihovo razvijanje, jer se time dobijaju najdetaljniji prikazi kako je izgledala životna sredina tokom geološke prošlosti – kaže.

Milica dodaje kako postoje brojni pokazatelji promena klime i životne sredine, a neka od njih su magnetna svojstva sedimenata i zemljišta, s razlikom u veličini njihovih zrna, hemijskim elementima, boji, prisustvu polena ili fosila.

Budući da je školovana za profesorski smer, obavezna praksa u osmoletki i gimnaziji tokom studija naučila ju je da se izražava potpuno drugačije od onoga što se traži u svetu nauke, a takav pristup primenjivala je i na manifestacijama za decu i mlade.

– Nauka je puna skraćenica, koje se redovno upotrebljavaju u govoru kako bismo se uklopili u konferencijsko vreme izlaganja od pet do deset minuta, dok deca zahtevaju potpuno drugačiji pristup, a najveća nagrada je primetiti sjaj u njihovim očima kada shvate šta im objašnjavam, da li rečima ili crtežom. Geografija je šarolika nauka: dovoljno je da stavite globus ili atlas na sto, donesete različite minerale, stene, fosile ili zastave država i dečja čula su već stimulisana. Posebno volim rad sa mališanima jer oni uvek pitaju šta ih zanima, dok se odrasli stide da to čine – kaže Milica.

– U Srbiji je tim profesora Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo, kojem sam se priključila, tokom decenija istraživanja sedimenata ledenih doba svedočio velikoj zastupljenosti ljuštura puževa. Došlo se na ideju da vidimo koje su to vrste, da li im odgovara toplija ili hladnija klima, vlažnija ili suvlja, otvorena stepska staništa ili zatvorene šume. Za razliku od spomenutih metoda, za ovu vam je potrebno relativno malo sredstava: mikroskop, ključ za determinaciju vrsta i želja da doprete do tih sedimenata ukopavanjem više desetina metara ispod zemljišta. Do sada smo uzorkovali sedimente starosti do milion godina, koji su formirani u Vojvodini za vreme prethodnih devet ledenih doba. O pronađenim vrstama koje su živele tokom ovog dugog perioda i rekonstrukciji izgleda životne sredine napisala sam doktorat, koji ću, nadam se, ove godine i odbraniti.

Loša strana ovih istraživanja je što traju godinama, jer se desetine hiljada ljuštura puževa veličine 0,5–7 mm ručno peru i determinišu. Ipak, ono što me tera da nastavim da radim u ovoj oblasti jeste činjenica da sam ja ta koja ima priliku da zaviri kroz mikroskop i prva vidi svet koji više ne postoji, što je najbliže putovanju kroz vreme – otkriva naša sagovornica.

Imala je, kaže, sreću da studira ono što voli, pa joj nije bilo teško prilikom spremanja ispita.

– Proglašena sam za najboljeg studenta PMF-a 2017/2018, ali ja nagradu za najbolje ljude dajem svojim kolegama koji su me podržavali i sa kojima sam još u kontaktu – ističe. – Važno je imati ekipu s kojom delite interesovanja, tako da sam se učlanila u nekoliko studentskih udruženja. Naše aktivnosti su se svodile na istraživačke kampove, učestvovanje na festivalima nauke, konferencije, organizovanje sajmova i promociju nauke i fakulteta. Kolege su me pratile i kroz naučni rad time što su išli sa mnom na terene, kopali tone sedimenata za moja istraživanja na kojima ću kasnije raditi doktorat, iako je tih godina nama najbitnije bilo da se smejemo i budemo zajedno, pa makar to bilo desetinama metara ispod površine Zemlje, prašnjavi ali srećni.

Iako neke države imaju bolje laboratorije i više opreme za ispitivanje, u ovoj sferi Srbija je veoma bitna na svetskoj sceni, zahvaljujući svom geografskom položaju, koji, za razliku od severnijih predela, nije bio prekriven ledom, pa su životinje, ali i ljudi, mogli da žive na našoj teritoriji, napominje Milica.

– S tim u vezi, ako mi ne obezbedimo sedimente, džaba nekome laboratorija. Srbija ima jednu od najbitnijih kopnenih prirodnih arhiva ledenih doba u svetu, koju brojni istraživači iz sveta dolaze da vide i često joj se vraćaju. Svi mogu da vide ove slojeve na Titelskom bregu ili u Starom Slankamenu, gde se nalaze najveći odseci ove stene, koju su erodovali Dunav i Tisa i ostavili nam dostupnim za istraživanja. Prilike za bavljenje naukom su ogromne, samo morate imati nekog ko će vam otvoriti oči – zaključuje ona.  

S. Milačić