PROSUO SAM ŠAMPANJAC PO PARKETU PO KOJEM SU HODALI ROMANOVI! Miloš Biković snimao u ovom dvorcu, a onda otkrio neobično mesto na kojem je prespavao
Nastavak ruskog filma „Sluga” u režiji Klima Šipenka, vratio je u bioskopske sale jednu od najgledanijih komičnih priča svih vremena o Griši, kojeg tumači naš Miloš Biković, a vest da je u Rusiji ovo ostvarenje trenutno najgledanije, za dan je zasenila informacija da je naš proslavljeni glumac postao otac.
Najvažnija uloga u životu pripala mu je 9. januara, kada mu je njegova izabranica Ivana Malić rodila sina. I Biković je potvrdio ovu vest na Instagramu kada je objavio ilustraciju porodice u vidu crteža. Bikovićev kolega Miloš Petrović Trojpec otkrio je na svom Instagramu i ime naslednika poznatog glumca.
Dok čekamo da vidimo kako će se snaći u toj najnovijoj i najvažnijoj ulozi, Bikovića ćemo ponovo gledati u „Slugi” kao Grišu, mladića iz više klase koji se našao u ulozi sluge iz prošlog veka, što ga je, sticajem neverovatnih okolnosti, promenilo nabolje. Drugi deo ovog filmskog hita, nakon putovanja u „prošlost“, vodi nas do Griše koji reaguje na svaku nepravdu arogantne i razmažene Katje, koja će se ubrzo naći u drugom vremenu i u drugom društvenom statusu, što donosi novu liniju ove filmske priče. Glumac Miloš Biković u intervjuu za „Dnevnikov” TV magazin otkriva koliko je ova priča o spasenju ljudske duše odraz današnje omladine i društva.
– Imate i u našem i u ruskom društvu, a uvek je to postojalo, razmažene mlade ljude koji misle da su bogomdani ili da ih novac čini važnijim i boljim od drugih ljudi pa se ponašaju bahato. To jeste boljka koja postoji u svakom, ne samo u našem društvu, kao i u svim vremenima, ne samo danas. To je jedna večna tema, nečega što mi zovemo loš princ. Mislim da se ovaj film obraća toj vrsti društvenog problema – kaže na početku razgovora za naš list popularni Miloš Biković.
Može li ta poruka koju šaljete da dopre do mlađe populacije kroz ovaj film i pokrene neke promene, ostavi utisak na njih?
– Ne treba stavljati na film breme pokretača promena. To bi bilo previše, ali on svakako ostaje u podsvesti gledalaca. Mnogo ljudi ga je pogledalo, e, sad, da li će ostaviti utisak i da li će uticati to zavisi malo i od publike. Ipak, čim je film zanimljiv i čim ljudi dolaze da ga gledaju znači da transponuje tu poruku. Ako nije zanimljiv onda on ne može da prenese ništa. Mogu da budu najplemenitije zamisli iza njega, ali ako je dosadan onda neće dopreti do publike.
I „Sluga 1” i „Sluga 2” objavljeni su u susret Novoj godini. Može li se ovaj filmski hit svrstati u one praznične koji mogu da okupe cele porodice u bioskopima?
– Jeste, ovo je praznični film za celu porodicu. Bezazlen je, mogu i deca da ga gledaju, ima lepu poruku. Topao je, duhovit i ima emociju. Ovo je, ja bih ga nazvao, blokbaster sa dušom. Ove blokbastere koje gledamo uglavnom idu na neke vizuelne i senzacionalističke efekte, a mislim da naš film ima tu vrstu neke topline koja nam je potrebna, da se za tih dva sata nasmejemo i ogrejemo dušu.
Ipak i ovaj film definitivno ima vizuelno atraktivne kadrove. Koliko je bilo prijatno snimati scene u velelepnom dvorcu koji nam je dočarao Carsku Rusiju?
– Manje je lepo nego što izgleda (smeh).
To znači da kostimi nisu bili udobni?
– Nisu bili udobni (smeh), nimalo! Pogotovo nije udobno plesati u tim kostimima koji su skrojeni od čoje. Mi smo snimali letos, a u tim salama posle 12 sati snimanja nema vazduha. Mada, bolje i to nego u prvom delu, u kojem sam morao da spavam sa prasićima i kokoškama u štali. Raskošne su scene bitaka, balova. Lokacije su bile realni dvorci u Petrogradu. U jednoj od scena ja prolivam šampanjac na parket u dvorcu, e pa po tom parketu su hodali Romanovi. U tom dvorcu ništa nije menjano od početka 20. veka kada je napravljen. Možda i pre. Neke od tih lokacije su zaista dragocene. Doduše, na tim lokacijama sam već snimao. U jednom od projekata mi je taj dvorac, recimo, bio čak i kuća, pa sam se osećao kao grof (smeh).
Mislite li da nam fali filmskih ostvarenja u kojima se tematizuje da je društvo zabrinuto za pojedinca, s obzirom na to da je uglavnom obrnuto?
– Jeste, ovo je malo bajkovit film, o tome kakav bi svet mogao biti. On je i svojevrsna sugestija autora i nas umetnika koji smo radili na ovom filmu kako bi društvo trebalo da izgleda. Ne samo toj mlađoj populaciji, bahatih ljudi, o tome šta mi mislimo o njihovom ponašanju, nego je na neki način jedna poruka sistemu. U ovom filmu imate funkcionerku koja nam pokazuje koliko bi sistem trebalo da bude okrenut ka čoveku, kako bi, zapravo, mogao da bude okrenut ka čoveku. Tako da se iza ove lagane priče ipak krije jedan poziv na to da bi ovaj svet mogao da bude malo bolji.
Film je rupa bez dna u koju se bacaju pare
Reditelj Klim Šipenko rekao je da je pri prvom susretu sa vama pomislio kako ste glumac slobodarskog duha i energije kakva fali ruskim glumcima. Šta biste posle tako bogate saradnje sa Rusima rekli da fali srpskim glumcima?
– Ne fali im ništa (smeh). Fali im prilika da rade, da snimaju različite žanrove. Mi kao mala zemlja, malo tržište, nemamo mogućnost da pravimo film tako da se okupi nas deset i da uložimo sve pare i da očekujemo da ćemo da povratimo taj novac i da nešto zaradimo. To nije moguće, zato je film teret za državni budžet i uvek je to rupa bez dna u koju se pare bacaju da bi kultura postojala, a film je skupa igračka. Iz tog razloga naši glumci nemaju priliku da se izraze, ali, evo, videli smo da su neki naši glumci u Rusiji uz pomoć nekoliko rukovanja i preporuka uspeli da naprave značajne rezultate. Našim glumcima ne fali ništa, mi imamo dobru glumačku školu, koja počiva na ruskom sistemu, ali je obogaćena evropskim majstorima i anglosaksonskom školom. Mi imamo neku svoju školu koja je po mom mišljenju vrlo dobra.
Sa istim rediteljem radili ste tokom prethodne godine na dva filma - „Izazov”, prvi snimljen u svemiru i „Sluga 2” čiji prvi deo važi za jedan od najgledanijih svih vremena. Koliko je za jednog glumca učešće u takvim projektima od kojih se mnogo očekuje, to pritisak?
– Za mene je više privilegija (smeh). Moja odgovornost je manja pa ako nešto i ispadne loše kažemo da je za to kriv Klim, a ako je nešto dobro onda smo svi deo te pobede (smeh).
Jesu li sankcije Rusiji na bilo koji način umanjile produkciju?
– Povećale su je zato što je sada uloženo u film mnogo zbog odsustva holivudskih filmova. Prethodne godine je, mislim, više od 300 filmova snimljeno i uložene su velike pare. Film pravi značajne rezultate. Postoji dobar potencijal da se kinematografija razvija u dobrom smeru. Sada su ruski i filmovi nekih drugih zemalja zamenili holivudske blokbastere i publika je sada navikla na to da njih nema i preorijentisala se na drugu vrstu sadržaja.
Dragan Bjelogrlić nam je najavio da posle Nove godine počinje snimanje treće sezone serije „Senke nad Balkanom”. Hoćemo li i vas u njoj gledati i da li ćete se definitivno pojaviti u ulozi Josipa Broza Tita?
– Ne smem ništa da vam kažem (smeh). Da, biću deo serije, učestvovaću u trećoj sezoni. Toliko smem da otkrijem.
Vladimir Bijelić
