TERMINSKO TRŽIŠTE – POTREBA ILI PUSTA ŽELJA Dug put od fjučersa na berzi u našim krajevima
Trebalo je mnogo vremena da se pitanje uređenja tržišta roba primarnog agrara nađe u fokusu javnosti. Mnogo pokušaja u poslednjih desetak i više godina je bilo da se uvede elementarni red na ovom tržištu. Nijedan nije uspeo.
Danas, stiče se utisak da smo, ipak, nešto bliži ostvarenju ovog cilja. Zašto baš sada? Razlog je u tome što je ovo pitanje kandidovao protest poljoprivrednika koji je bio vrlo vidljiv, pa se, eto, i država zainteresovala da pristupi ovom poslu.
Međutim, pre svega, moramo znati šta se podrazumeva pod opštim zahtevom – uređenje tržišta. Nije to samo pitanje berze. To je mnogo više od toga. To je čitav set zakona koji na jedan kompleksan, sistemski način uređuju mnoge oblasti: sistem javnih skladišta, sistem javnog i transparetnog intervenisanja na tržištu, oblast dosledne primene antimonopolskih propisa… i, naravno, donošenje zakona o robnim berzama i podizanje kapaciteta berzanske trgovine obezbeđivanjem mogućnosti zaštite učesnika od tržišnih rizika.
- Što se berzanskog tržišta tiče, odmah treba razjasniti neke stvari i to kako terminološki, tako i suštinski - kaže za „Dnevnik” agroanalitičar i bivši dugogodišnji direktor Novosadske produktne berze Žarko Galetin. - Na berzi u Novom Sadu danas odvija tzv. SPOT trgovanje, dok razvijeni berzanski sistemi uglavnom funkcionišu kao terminska tržišta. Osnovna razlika je ta što se na SPOT ili keš tržištu sklapaju berzanski poslovi po pripcipu: plati – preuzmi robu, dok se na terminskom tržištu trguje hartijama od vrednosti koje u svojoj podlozi imaju robu, gde je preuzimanje robe u nekom budućem periodu, a cena predstavlja tržišno očekivanje koje će ta roba imati u momentu preuzimanja. Na terminskom tržištu hartija može promenuti mnogo vlasnika do trenutka njene realizacije, pa ovo tržište jednostavno ne može da funkcioniše ako je likvidnost, odnosno frekventnost trgovanja mala.
- Da bismo pojasnili o kakvom se trgovanju radi na terminskim tržištima, pokušaćemo to da objasnimo preko jednog primera trgovanja na terminskom tržištu- ističe Galetin. - Sve češće kao glavni argument naših poljoprivrednika o njihovom lošem položaju jeste poređenje cena na regionalnim i svetskim robnim berzama sa cenama na našoj berzi u Novom Sadu. Odmah ću reći: promašena meta. Razlog je jednostavan: cene koje objavljuju berza u Čikagu ili berza u Parizu ili Budimpešti su cene terminskih fjučers ugovora. Da bismo mogli da komentarišemo te cene, moramo znati da ih čitamo. Dakle, slikovito, kada biste na dan 25. decembar 2023. otvorili sajt berze u Čikagu, videli biste da se proizvod koji se nalazi u kotaciji na tzv „berzanskoj tabli” zove : „wheat SRW fut. dec” 210,32 US/t , što bi, otprilike, u prevodu značilo da je fjučers cena na meku crvenu pšenicu na taj dan, sa dospećem u februaru 2024., 210,32 dolara za tonu. To bi značilo da je to neka, prema tržišnim očekivanjima, cena koja se na dan objavljivanja (25.12.2023.) očekuje da će biti na dan dospeća ovog fjučers terminskog ugovora, odnosno u februaru mesecu. Znači, niti neko kupuje, niti prodaje pšenicu na dan objavljivanja, već je u pitanju cena koja na taj dan praktično predstavlja jedno tržišno očekivanje za cenu na datum dospeća (februar 2024.) Uzgred, na ovom tržištu se ne kupuje ili prodaje pšenica u fizičkom smislu, već fjučers ugovor koji u sebi nosi obavezu imaoca, na primer, kupovne pozicije da kupi tržišnu aktivu tj. pšenicu na određeni dan u decembru mesecu. Sve do momenta isteka ugovora (februar mesec u konkretnom slučaju), ovaj fjučers ugovor može promeniti još mnogo vlasnika na sekundarnom tržištu, što ovom tržištu daje karakteristiku da je to veoma likvidno tržište. Po pravilu, u 98 odsto slučajeva na ovoj najvećoj terminskoj svetskoj robnoj berzi ugovori se ne realizuju fizičkom isporukom aktive (pšenice), već se ugovorna obaveza imaoca fjučers ugovora „zatvara” preko kliringa u čišćenju i obračunu tzv. marginskih računa. Verujem da deluje malo komplikovano, ali kada tržište počne da funkcioniše, tada sve postaje mnogo jasnije.
Sve u svemu, pokrenuta je dobra priča. Konačno smo počeli da se bavimo suštinskim stvarima. Verujem da uspeh nije daleko i da ćemo vrlo brzo govoriti o dostignućima dobro uređenog i transparentnog tržišta na zadovoljstvo svih - zaključio je Galetin.
D. Urošević