(FOTO) SLAVIMO BADNJI DAN Evo šta ne bi trebalo danas da radite

Badnji dan je poslednji dan božićnog posta, a ujedno i dan koji predstavlja veliku sreću jer porodica na Badnje veče okupljena za posnom trpezom dočekuje dan rođenja Hristovog.

Na Badnji dan u pravoslavnim hraomovima se služi liturgija, kao i večernja služba sa paljenjem badnjaka.

U Hramu svetog Save u Beogradu liturgija će početi ujutru u devet sati, paljenje badnjaka u 16 časova, a bdenije biće od 17  časova. Arhijerejska božićna liturgija počeće u ponoć.

Patrijarh Porfirije dočekaće Božić sa srpskim narodom na KiM, u Pećkoj patrijaršiji.

Na Božić ispred Hrama svetog Save tradicionalno će, posle liturgije, biti lomljena božićna česnica.

Badnji dan počinje rano ujutru sečenjem badnjaka. Kada ga domaćin donese prisloni ga na kućni zid i tek ih sa prvim mrakom unosi u kuću i stavljaju na ognjište.

Nazvan je po sečenoj grani hrasta - badnjaku, svetom drvetu Slovena.

I za seču Badnjaka, mladog hrastovog ili cerovog drveta, vezuju se mnogi običaji, a polazak po njega u šumu u zoru objavljuje se pucanjem iz pušaka i prangija.

Po Badnjak odlazi domaćin sa decom, a kada odabere drvo okrene se ka istoku, tri puta se prekrsti, pomene u molitvi Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik, uzima sekiru u ruke i seče badnjak tako što ga zaseca sekirom ukoso i to sa istočne strane.

Po narodnom verovanju, badnjak se mora poseći sa tri snažna udarca, a ono što sekira od tri puta ne preseče, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem.

Tokom seče, vodi se računa da drvo prilikom pada padne direktno na zemlju, odnosno ne sme se zaustaviti na nekom drvetu, a kada se donese kući, uspravi se pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče, uoči Božića, kada se preseca i zajedno sa slamom i pečenicom unosi u kuću.

Verovanja

Naš narod kaže da ne valja bos ići po slami, jer će ukućane boleti noge, zato se odmah posle izuvanja navlače čarape. Kaže se i da se na Badnji dan ništa ne pozajmljuje iz kuće, a ako je šta ranije pozajmljeno, to treba da se traži natrag, jer ne valja da ono što pripada kući bude van nje na Božić. Ako se na Badnji dan nakupi dosta pepela na badnjaku koji gori na ognjištu, veruje se da će zima biti jaka sa dosta snega. Ako je na Badnji dan oblačno, veruje se da će biti rodna godina. Na Badnji dan ne treba se šišati, brijati, niti seći nokte da se ne bi, kako se veruje "seklo zdravlje". Jedan od običaja je da se uz badnjak u kuću unosi i žito kako bi naredna godina bila plodna. Na Badnje veče se ne spava, već se bdi i očekuje trenutak rođenja Hristovog.

Badnjak kao simbol predstavlja drvo koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini kada se Isus Hrist rodio, a nagoveštava i drvo Krsta Hristovog.

Takođe, druga simbolika Badnjaka je u tome, što njegovim paljenjem pred rođenje Hristovo vernici potvrđuju odricanje od staroslovenskog paganskog boga Badnje čiji je kip bio deljan od drveta. Tako su primivši hrišćanstvo, uoči dana kada se novi Bog rodio, Srbi svog starog Badnju bacili u vatru.

Smisao Badnjaka je i u tome što se ukućani oko badnjaka zagrevaju ljubavlju, iskrenošću i slogom, a svetlošću njegovom razgone mrak neznanja i praznoverja i ozaruju se i obasipaju radošću i miljem, zdravljem i obiljem.

Uz pečenicu i Badnjak, unosi se i slama koja se posipa po celoj kući.

Kada se unesu pečenica, Badnjak i slama, ukućani svi zajedno stanu na molitvu, otpevaju tropar "Roždestvo tvoje", pomole se Bogu, pročitaju molitve koje znaju, čestitaju jedni drugima praznik i Badnje veče i sedaju za trpezu. Obično se priprema pasulj prebranac, sarma, sveža ili sušena riba i druga posna jela.

Badnji dan i Božić nerazdvojni su ne samo zato što dolaze jedan posle drugog, već i zato što se dopunjavaju shvatanjima i običajima koje narod vezuje za njih.