NOVOSAĐANIN FILIP TOT (30) POBEDNIK JE SUPERCIKLUSA „SLAGALICE“, A ZA "DNEVNIK" PORUČUJE: Opšte znanje nije izašlo iz mode, ljudi su danas informisaniji nego pre

Kako je samo tri meseca stariji od ovog popularnog televizijskog kviza koji se već tri decenije emituje na RTS-u, Filip je večeras, može se tako reći, zaista „prešao igricu“ uz koju je, kako i sam kaže, odrastao.

Prepun pozitivnih utisaka, ali i olakšanja što se takmičenje uspešno završilo, Filip nam priča o zanimljivom putu kako je uopšte i došlo do toga da sedne u (neku) vruću stolicu...

Još kao učenik novosadske Osnovne škole „Sonja Marinković“ počeo da je pokazuje interesovanje za sve i svašta, što se nastavilo i tokom školovanja u Gimnaziji „Isidora Sekulić“. Kada je došlo vreme za studiranje, opredelio se za turizam na PMF-u, od čega je posle nekog vremena i odustao. Trenutno radi u kladionici i, kao što je već mnogima poznato - osvaja odlične rezultate na televizijskim kvizovima!

„Slagalica“ nije ni prvi u kom je učestvovao, ali je svakao jedini u kom je dvaput pobedio; najpre je osvojio 103. ciklus, a i večeras 169.

- Jako je lep osećaj odrastati uz „Slagalicu“, a onda i ovako pobediti - kaže Filip Tot za „Dnevnik“. - Do sada nisam imao priliku da se okušam ni u jednom superciklusu, verovatno su me zbog toga ovaj put i zvali, ostavio sam dobar utisak tokom prvog učešća. Tada mi je bila jako velika želja da učestvujem na „Slagalici“, zbog čega sam se tri godine svaki dan prijavljivao. Ustanem, uključim kompjuter, pa umesto jutarnje kafe pošaljem mejl „Slagalici“, i tako svaki dan. Tri godine im je trebalo da me pozovu. I kad sam uspeo da osvojim 103. ciklus, to mi je bio vrhunac, iako „Slagalica“ nije najzahtevniji kviz, ali ima težinu zbog najveće tradicije, praćenosti... Kad je menjan sistem takmičenja, ljudi koji su pobeđivali oko mog ciklusa, ponovo su se prijavljivali a ja nisam imao želju. Smatrao sam da sam već tada „prešao igricu“. A sada su me zvali da budem među svim pobednicima u proteklih 30 godina, prihvatio sam i, eto, još jednom sam „prešao igricu“.

Sad si je baš doktorirao! Ovog puta si bio na poznatom terenu, ali koliko je ipak bilo drugačije? Da li si imao veći pritisak?

- Jesam. Kad su me pozvali da učestvujem opet, nisam imao velika očekivanja. Ima tu raznoraznih učesnika, neke pamtim da su bili odlični dok sam ja bio još klinac, a ima i mladih koji su maksimalno „zagrejani“. Mislio sam da pre svega protiv njih nemam šansu. Meni je bilo bitno da me neko „ne opere“ sa 200 razlike i da ne grešim na glupostima. Ne bih se iznervirao da sam izgubio nešto sitno... Ali, od korone se ne bavim toliko intenzivno kvizovima, a kako ih sad ima na svakom koraku, kad bih se u životu bavio samo njima, ne bih sve postigao. A ja ne znam da raščlanim bitno od nebitnog... I dalje svašta čitam, gledam, memorišem, ostao mi je taj „kvizački“ mozak.

Verujem i da ti je pao kamen sa srca kad je sve prošlo, kad si pobedio...

- Jeste, da, nisam ni verovao, iskreno. Sad mi se malo sleglo, pa mi dođe kao normalno, ali nije...

Recimo, da zaista zapneš i da učestvuješ na što većem broju kvizova, da li bi mogao da živiš od toga?

- Kao takmičar ne možeš. Možeš da živiš od toga ako praviš pab kvizove.

Kada bi hteo da napraviš „Slagalicu“, odnosno da te pozovu da im aistsiraš, na šta bi ti stavljao fokus u pitanjima?

- Ja nisam talentovan za to i ne bih to radio nikad, jer je to kreativan posao. Druga stvar, meni je to hobi, pričinjava mi zadovoljstvo, a kada bi mi postao posao, kad bih morao od toga da živim, ne bih mogao...

Nisam mislila da živiš od toga, nego da dobiješ priliku da se oprobaš da budeš s druge strane „Slagalice“, šta bi promenio?

- Intenzivan je to proces... Ali, ne bih mnogo menjao od ovoga. Uvek ima manjkavosti u svim igrama, ali u principu „Slagalica“ je TV kviz i akcenat je na to da se gleda, da običnim ljudima bude zanimljivo, da se komentariše i bude praćeno.

Da li opšta kultura i sveznanje izlaze iz mode?

- Ne, samo dobijaju drugu dimenziju. Baš sam razmišljao o tome. Bio sa s nekim čovekom u emisiji kog pamtim iz perioda kad sam počeo da pratim kvizove, baš je bio dominantan, ali tad se i mnogo manje znalo, nije bilo interneta i takve brzine informacija. A danas, ko ima vremena i želje, može svaki dan da bude na Vikipediji, da iščitava sve i svašta, da uči, pa samim tim i kriterijumi su veći. Nije izašlo iz mode, ali je dobilo drugi oblik i ljudi danas mnogo više znaju nego ranije. Nekad si morao da imaš ozbiljnu memoriju i da si načitan da bi nešto uradio na nekom kvizu.

Spominješ Vikipediju, koliko je to dobar izvor informacija? Ipak je može svako popunjavati prema sopstvenim nahođenjima i stavovima...

- Engleska Vikipedija je okej, a naša je katastrofa. Mnoge stvari sa naše Vikipedije moraš da proveravaš.

Gde se ti najviše informišeš?

- Nekad bih krenuo s jednim člankom, pa posle dva sata završio na nekom pedesetom. Ali, recimo, sport pratim od malih nogu, muziku volim da slušam, svašta...

Sad si mi dao dobar šlagvort, postoji li neka oblast koja te najviše zanima i u kojoj se osećaš najsigurnije?

- Ne. Ima nekoliko oblasti za koje mislim da imam veoma površno znanje iz njih, kao, recimo, prirodne nauke, tu znam ono što sam pokupio iz kvizova. Od oblasti koje me interesuju su sport, muzika, geografija...

Lea Radlovački