Marko Milanović, jedan od najtalentovanijih šahista Srbije: Šah je projekcija života

U tome je uspeo mladi Pančevac, jedan od najmlađih FIDE majstora Marko Milanović (15), koji već ima više od 400 medalja sa domaćih i međunarodnih takmičenja u šahu i stonom tenisu.

Marko je višestruki prvak Srbije u mlađim kategorijama i to u svim šahovskim disciplinama (standardni, ubrzani, brzopotezni šah i rešavanje problema), podelio je drugo mesto na evropskom prvenstvu, a titulu FIDE majstora je dobio sa samo 13 godina! U stonom tenisu je šampion i vicešampion države u obe discipline (dublu i singlu), kao i osvajač medalje na evropskom juniorskom turniru u okviru evropskog šampionata.

Nedavno je proglašen ambasadorom Međunarodnih sportskih igara mladih, zbog jedinstvenog uspeha, jer, osim što je petostruki međunarodni prvak, prvi je u istoriji ove međunarodne manifestacije došao do prvog mesta u dva različita sporta, i to istovremeno. Treba imati u vidu i činjenicu da se na međunarodni Finalni turnir u Splitu kvalifikovao kao šampion Srbije Sportskih igara mladih u oba sporta.

Šta vas je privuklo šahu i šta vam je u njemu najlepše?

– Šahu me je u početku privuklo to što je viteški sport i što zavisi najviše od igrača, gotovo nimalo ne zavisi od spoljašnjih faktora kao što su sudije, teren, saigrači, vremenski uslovi i slično. Naravno, najviše mi se sviđa njegova suština, to što je misaoni sport, tačnije najpre nauka, zatim umetnost, a onda i sport i što igraču omogućava da u svakoj partiji ispolji kreativnost i da joj lični pečat.

Kako izgledaju vaši treninzi i koliko su česti?

– Umesto „trenira”, po meni je ispravnije reći da se šah uči. Nemam određeni sistem učenja, radim u zavisnosti od raspoloženja i raspoloživog vremena, a tako biram i teme koje ću obrađivati. Nekada radim otvaranja, nekada strategiju, nekada završnice, nekada taktičke zadatke i probleme, a volim i da odigram neku partiju preko interneta. Gimnazija prirodno-matematičkog smera, čiju drugu godinu pohađam, oduzima mi mnogo vremena, posebno jer želim da održim prosek 5,00 koji imam od početka školovanja. Osim toga, aktivno treniram i takmičim se i u stonom tenisu, naročito ove godine, pa je razumljivo da šah ne mogu da radim svakog dana, ali od naredne godine planiram to da povećam.

Baviti se sa dva sporta, a pored toga biti uspešan i u školi zahteva mnogo truda i još više vremena. Kako uspevate da se organizujete?

– Zaista nije lako, često uhvatim sebe kako letim sa jedne stvari na drugu želeći da u svakoj postignem maksimum, što je poslednjih meseci kulminiralo. Najpre sam osvojio sve tri medalje na svim prvenstvima Srbije u šahu. Samo dve sedmice nakon toga postigao sam najveće državne uspehe i u stonom tenisu, postao sam kadetski šampion i vicešamion i u singlu i u dublu. Posle toga sam kao prvak Srbije predstavljao našu zemlju na Međunarodnom finalu Sportskih igara mladih istovremeno u dva sporta, što je presedan koji nije viđen za 27 godina postojanja tog takmičenja. Posebno mi je drago što sam i na tom finalnom međunarodnom takmičenju u dva dana, dan za danom, osvojio zlatne medalje i međudržavna prva mesta takođe i u šahu i u stonom tenisu. Nakon toga sam osvojio i evropsku medalju u stonom tenisu. Gledano u zbiru to mi je zadovoljilo ambicije u tom sportu i od naredne godine ću se više koncentrisati na šah, koji mi je primarna delatnost. Naravno, želim i da zadržim odličan uspeh u Gimnaziji i polako se pripremam za fakultet.

Koja medalja vam je najdraža, a za koju ste morali najviše da se potrudite?

– Imam pet najdražih zlatnih medalja, a to je kada sam iste godine postao petostruki prvak Srbije, u svim šahovskim disciplinama koje postoje: u standardnom, ubrzanom i brzopoteznom šahu, kao i u rešavanju šahovskih problema, a istovremeno sam osvojio i titulu školskog prvaka Srbije. Što se tiče medalje za koju sam se najviše potrudio, to je ovogodišnja medalja sa Evropskog juniorskog turnira u stonom tenisu u okviru Evropskog šampionata. Za nju sam se najviše i pripremao i namučio, ali mi nije žao, jer prava evropska medalja je san svakog sportiste. Ipak, ubuduće ću više biti stonoteniser rekreativac i ligaški takmičar, a šah koji je i ranije bio moje osnovno opredeljenje to će i ostati i planiram da krenem ka tituli internacionalnog majstora.

Šah i stoni tenis nisu baš slični sportovi, da li biste ipak mogli da povučete paralelu?

– Nisu slični sportovi, ali se odlično dopunjuju. Rekao bih da su sličniji nego što izgleda, jer u oba sporta je potrebna strategija. U šahu je to očigledno i osnovno, ali i u stonom tenisu poen se često mora dugo graditi i strateški osvojiti. Pored toga, i početak igre je praktično isti, u šahu su to otvaranja koja se moraju učiti i za belog i za crnog, a u stonom tenisu su to serve. One se takođe moraju učiti i kako da serviraš, a i kako da odgovoriš na protivnikovu servu, čak i kako da odgovoriš na njegov odgovor na tvoju servu. Kada se bolje razmisli, oba sporta imaju dosta sličnosti, rekao bih da čine pravi sinergizam u sportskom izrazu neke osobe. Nisam jedini koji to misli, setimo se FIDE majstora Bele Mesaroša iz Subotice koji nas je, na žalost, prošle godine prerano napustio. Osim što je bio odličan šahista, bio je i vrhunski stonoteniser sa nacionalnim priznanjima.

Šta vas motiviše da i dalje radite na sebi?

– Obično se kaže da su rezultati ti koji motivišu, to je tačno, ali nije jedino. Mene motiviše i sama igra, tačnije obe igre, osećaj i uzbuđenje tokom takmičenja, a kada je to propraćeno i odgovarajućim uspehom - zadovoljstvo i satisfakcija je potpuna. Čin kada nakon više sati borbe dobiješ neku tešku partiju u šahu je jedan od najboljih osećaja koje čovek može da doživi. Osim toga, mlad čovek u životu ima puno slobodnog vremena koje ako ne utroši na dobar način, a i šah i stoni tenis smatram za jedne od najboljih načina, život mu je siromašniji i gubi puno toga lepog što bi mogao da doživi.

Koje lekcije vas je naučio šah, a da ih smatrate najvažnijim?

– Odgovor je ovde širok, jer šah me je zaista naučio puno čemu. Ne samo radu i disciplini, što se najčešće pominje, nego i mnogo čemu širem i korisnom za život. Šah je projekcija života na tablu sa 64 polja i ima puno paralela sa stvarnošću: jasno se vidi uzrok i posledica, napad i odbrana, važnost zadržavanja smirenosti i kada si u nevolji, pamćenje, istrajnost, iskustvo u rešavanju problema, važnost vremena i puno toga drugog. Mogu reći da oni koji su mnoge teškoće prebrodili za tablom, znatno su sposobniji da se uspešno izbore i sa realnim problemima u životu.

Stefan Kostić