Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

PRAVE SABLASTI NA SNIMANJU HORORA: Kad umesto uloge glumce zaposednu duhovi

16.12.2023. 20:00 13:38
Piše:
Foto: Youtube Printscreen

Horor filmovi se prave s ciljem da budu zastrašujući, međutim, ono što se ponekad dešava iza kamere je umnogome strašnije od onoga što je prikazano u filmu.

Od toga da su se glumcima prikazivali zastrašujući simboli, dešavale misteriozne povrede, pa sve do zatvaranja samog seta zbog iznenadnog požara. Iako su horori samo inscenirani događaji puni zagonetnih i opsednutih objekata, neki od njih opsedaju i u stvarnom životu.

Reinkarnacija „duha“ priče

Upravo tako je priča o duhovima u hororu iz 2013. „Prizivanje zla“ postala stvarna na setu. Inspiracija za ovaj film bio je scenario iz stvarnog života i onoga šta su doživeli muž Ed i žena Lorejn Voren, kao istaknuti istraživački tim paranormalnog sveta. Cela ekipa, koja je radila na realizaciji ovog filma, ali i njegovih nastavaka, konsultovala se sa pomenutom Lorejn, sve do njene smrti 2019. godine. Na insistiranje supruga Eda, koji je preminuo 2006. godine, prva adaptacija je obradila slučaj „Peron“ koji je duboko uticao na Vorenove, ali i na glumačku ekipu, koja je učestvovala u realizaciji.

Vira Farmiga, koja tumači ulogu pomenute Lorejn je tokom snimanja imala problem sa spavanjem, te se stalno budila između tri i četiri sata ujutru. Ovaj vremenski okvir je poznat kao „čas veštica“ ili „đavolji sat“, a smatra se da su, u to doba noći, pojačane natprirodne aktivnosti, te i da je granica između fizičkog i natprirodnog, života i smrti, najtanja. Ono što je još jezivije jeste i činjenica da je, u ovom filmu, lik veštice umro u toku ovog vremenskog okvira iliti „sata veštice“.

Osim toga, glumičini problemi sa spavanjem su se nastavili i nakon završetka filma. Izgleda da je Farmiga privukla najjaču energiju duhova jer je, osim poremećaja sna, viđala i čudne simbole koje liče na skup tri misteriozna traga kandži. Prvo su se pojavili na njenom ekranu od kompjutera, kada je primila poziv o ulozi koju će tumačiti, da bi kasnije, u toku snimanja, te kandže primetila i na svojoj butini.

Kada govorimo o tragovima na telu, i Džoi King, koja tumači ulogu Kristin, jednu od pet Peronovih ćerki, završila je u čudnim modricama nakon nekoliko nedelja snimanja. Patrik Vilson, koji tumači Eda, je u jednom intervjuu izjavio da ne postoji racionalno objašnjenje zašto bi dete imalo te modrice, s obzirom na to da je produkcija filma bila veoma stroga po pitanju toga da se deca ne dovode u fizičku opasnost, u bilo kom segmentu snimanja. Čudna koincidencija jeste i da se, u samom filmu, Kristinina majka Kerolin, budi sa modricama, što predstavlja metod pomoću kojeg svet duhova dopire do fizičkog sveta.

Povratak kući

„Prizivanje zla“ je upoznao ljude sa mnogima najvećom noćnom morom, lutkom Anabel. Nakon ove franšize usledio je i film u celosti posvećen ovoj lutki pod nazivom „Anabel 3: Povratak kući“. Dvanaestogodišnjoj Makeni Grejs, koja tumači ulogu Džudi Voren, igranje u ovom hororu bio je posao iz snova, s obzirom na to da je već upoznata sa horor setovima igrajući u Netfliksovoj seriji „Ukleta kuća na brdu“. Makeni tvrdi da je jedna od prvih stvari koja joj se desila krvarenje iz nosa. Naime, na probama bi nos počeo iznenada da joj krvari, a kad god bi otišla po maramice i time izašla sa seta, to bi prestalo.

Jedna od najjezivijih priča sa seta dolazi od Medison Ajzman, koja tumači lik dadilje Meri Elen. Jedan dan snimanja lutka Anabel se nije koristila, te je ostavljena da sedi na stolici za ljuljanje. Kada je glumica odlučila da na trenutak ode gore, u tu prostoriju, uvidela je da lutka sedi, umesto na stolici, na krevetu. To joj je bilo veoma čudno, te je mislila da se neko sa njom šali. Medison je nakratko izašla iz prostorije da bi kad se vratila zatekla lutku kako sedi ponovo na stolici. Tom prilikom je rekla: „Posle toga, kada smo sve završavali, vratila sam se u svoju svlačionicu, a svetla nisu mogla da se upale. Ne šalim se. Nisu htela da se upale. Palila sam i gasila prekidač. Uključivala i isključivala, a potom sam htela da odem. A onda kada sam odlazila, svetla su mi se upalila“.

Đavolja soba

Zasigurno jedna od najstrašnijih franšiza za gledanje, ali i snimanje, je i „Isterivač đavola“. Osim toga što su ljudi, nakon objavljivanja prvog dela, masovno bežali iz bioskopskih sala i pritom imali mučnine, ovaj film prati i zloglasni tretman reditelja Vilijama Fridkina prema glumačkoj ekipi. Taj tretman je uključivao šamar sveštenika iz stvarnog života koji igra malu ulogu u filmu, potom, Fridkinov pokušaj da iznenadi Džejsona Milera pucanjem iz pištolja blizu njegovog uha ili zanemarivanje bezbednosti Elen Berstin zbog čega je povredila kičmu.

Fridkin je u četiri sata ujutru primio poziv koji ga je obavestio da je na snimanju izbio požar, te tako uništio sve osim jedne prostorije. To se dogodilo nakon što je golub uleteo u strujnu kutiju te izazvao požar gde je izgorela kuća porodice Meknil. Jedino soba u kojoj se snimala većina zastrašujućih kadrova i situacija nije oštećena. Reditelj je, nakon više od 40 godina od snimanja rekao: „To je jedina stvar koja se dešavala, tokom celog filma, za koju sam mislio da je neka loša karma“. Incident je prouzrokovao odlaganje produkcije od šest nedelja, nakon čega je doveden i sveštenik kako bi se pomolio i osveštao set.

Ivana Japundža

Piše:
Pošaljite komentar