KADA VELIKI PISCI PIŠU DECI Iznenađenja za nova pokolenja

Ili u umetnosti i nema razlika, jer je većina umetnika talentovana da se izrazi i kroz reč, i kroz sliku, muziku?

Pada mi na pamet, da ilustrujem, Ingmar Bergman, čije sam filmove gutao dok nisu počele da se objavljuju i njegove knjige. Onda sam otkrio i da Hodorovski nije samo strip-autor, kako sam ga ja upoznao. Primera je zaista mnogo, a posebno su iznenađujući kada su velike te, uslovno rečeno, žanrovske razlike velike.

Možda nije najveća, nije neki kvantni skok, ali postoji razlika između drame i baleta, proze i poezije. Postoje ljudi koji razmišljaju više vizuelno, kao i oni koji radije verbalizuju svoje sadržaje. Za mene je ipak velika razlika između književnosti za decu i književnosti za odrasle, iako me uvek nerviralo što se to „za decu“ naglašava, a „za odrasle“ baš i ne. To se, kao, podrazumeva, osim ako nije neki eksplicitan, najčešće vulgaran sadržaj.

Baš me intrigira poezija za decu Silvije Plat, ne primer. Treba li i nju plasirati uz upozorenje. Silvija je poznata kao neko čije pesme izazivaju snažne emotivne reakcije, pa otud pomalo čuđenje uz izdanje „Knjige o krevetima“ novosadske Knjižare koja svira „Bulevar buks“. Kakve je to stihove pisala Silvija o najčešćim mestima noćnog počinka, naših snova, strahova i nadanja?

Isto bih mogao da kažem za Virdžiniju Vulf. Teška drama od njenog života, borba koju je vodila i koja se odrazila na sve što je pisala (sve što sam ja pročitao), stalno mi je bila na pameti dok sam prelistavao „Udovicu i papagaja“. Ovu priču kao fantastično ilustrovanu knjigu za decu (dizajn Marine Milanović) objavio je takođe „Bulevar buks“, gde sam i potražio deo odgovora na svoja pitanja o ovom za mene privlačnom fenomenu.

- Pošto je toliko mršava, često je zovu mršava Helena, a Heleni to uopšte ne smeta…  - pokazuje mi i čita odlomak iz knjige „Riba“ Erlenda Lua urednica edicije „Veliki pisci pišu deci“ Knjižare „Bulevar buks“ Vitomirka Vita Trebovac, i sama pesnikinja. – Pa, sjajno!

I Erlend Lu je neko koga ipak posebno treba predstaviti deci, jer ga odrasli dobro znaju ako ništa drugo, onda po romanu „Dopler“, koji kod nas ima i svoju predstavu, u Srpskom narodnom pozorištu. Stil mu je i u „Ribi“ super-naivan, kako ga on u svim svojim delima sam naziva i zastupa, a zapravo, vrlo ozbiljan.

- Ilustracije su bogate. – nastavlja mi priču Vita. - Radio ih je Ćim Jurthej, koji je iz Trondhajma, kao i Lu. To je ta ekipa koja je radila i filmove, bave se muzikom… Vrlo su renesansne ličnosti. Lu je radio i kao učitelj, radio je na psihijatriji… Veoma je interesantan taj spoj.

Ideja iza edicije „Veliki pisci pišu deci“ Knjižare „Bulevar buks“ je, zapravo, da se kroz projektni program Kreativna Evropa neguje i razvija nova književna publika, kao i da se omogući bolje upoznavanje literature na evropskim jezicima, uz aktivno uključivanje ilustratora za potpuno nove, originalne radove koji prate izdanja. „Udovica i papagaj“ Virdžinije Vulf je tako prvi put prevedena na srpski, a dizajn i grafičko oblikovanje Marine Milanović je već nagrađeno na Sajmu knjiga u Beogradu i od strane ULUPUDS-a.

- Definitivno mi je omiljena Virdžinija – kaže i Vita.

Razgovoram sa njom još malo o tom fenomenu koji otkrivam – interdisciplinarnosti mnogih umetnika. Vita kaže da i njoj prijaju vizualci. Podseća da mnogi pisci koji su poznati po prozi, imaju i knjige poezije..

- U mladosti se često prvo piše poezija, pa se onda ide i ka drugim formama. Eto, nedavno sam baš pričala da je Ivo Andrić isto prvo objavljivao poeziju. A mnogima je neka od knjiga i dečja, samo što to prođe ispod radara. To retko kome bude interesantno, a svaki čovek je i dete, mora imati razvijen homo ludens, tako da mene to uopšte ne iznenađuje.

Ja sa nestrpljenjem očekujem nova iznenađenja. Umetnici su moje omiljeno čudo od života.

Igor Burić