POGLED U SVET MLADE SLIKARKE MARIJE VUJKOV IZ ČURUGA Umetnost je disciplinovana sloboda
Mlada Čuružanka Marija Vujkov učenica je trećeg razreda Gimnazije u Bečeju, a poseduje izuzetan talenat za crtanje i slikanje, pa njeni Čuružani već uveliko kažu da će imati čime da se ponose
. Marija crta od ranog detinjstva, a kada je imala deset godina roditelji su već primetili ozbiljan talenat. Uskoro je krenula da crta i portrete, sa kojima je brzo napredovala. U leto prošle godine prvi put je probala akrilne boje i kupila svoje prvo platno. Tada je otkrila da joj slikanje pruža slobodu i oprobala se u slikanju uljanim bojama i još više zavolela slikarstvo.
– Priroda i mesta koja posećujem me trenutno veoma inspirišu – priča nam Marija Vujkov. – Često slikam planinske pejzaže, jer sam često posećivala Bosnu i provodila vreme na Tari, još uvek sam pod utiskom tog kraja, i volim da oživim lepa sećanja kada slikam prirodu koja me podseća na taj predeo. Takođe, živim veoma blizu Tise, pa je i ona izvor inspiracije za slike. Često kad šetam kraj Tise, uhvatim sebe kako razmišljam o tome kako bi određen kadar mog pogleda činio fantastičnu sliku. Iako jako volim prirodu, ne planiram samo nju da ovekovečim u mojim delima. Kada budem bila veštija, što se slikanja i crtanja čoveka tiče, planiram da slikam portrete u baroknom stilu, ali i da počnem da slikam priče o ljudima
Od ove mlade slikarke i stariji mogu mnogo da nauče. Kako ističe, prava umetnička sloboda dolazi iz posvećenog pristupa svom zanatu.
– Za mene umetnost nije oslobođenje od pravila, već disciplinovana sloboda. To je citat Oda Nerdruma, norveškog slika- ra, koji često koristim. Iako je umetnost vid sopstvenog izražaja i kreativnosti, na nju ne treba gledati kao potpuno odbacivanje pravila, discipline i umeća. Ono što je karakteristično za klasično slikarstvo je da delo govori i prenosi poruku samo za sebe, bez bilo kakvog obajšnjenja umetnika. Volim priče koje su vanvremenski naslikane i koje će ljude dirnuti i pokrenuti, jer po meni to je dokaz pravog umeća. Ono što volim kod slikarstva jeste što mi slikari imamo priliku da idealizujemo i naslikamo ljude ili prirodu još lepše i senzualnije, nego što zapravo jesu, meni to predstavlja pravi izazov ali i uživanje – kaže Marija.
Od starih majstora impresioniraju je Rubens, Karavađo, Rembrant i Ticijan. Kako naglašava, ono što je zajedničko za ove slikare jesu izvanredne, dinamične kompozicije slika i priče koje su odlično predstavili.
– Jedan od omiljenih elemenata Karavađovih i Rembrantovih slika jeste odnos svetla i tame, tj. njihov kontrast i način na koji to utiče na atmosferu i radnju same slike. Kod Rubensa mi je zadivljujuće prikazan odnos između više figura i sam njihov pokret koji je fantastično uhvaćen. Što se tiče pejzažista, najviše volim Ivana Šiškina, Alberta Birštata, slikare Holandske škole 18. veka i Džona Atkinsona Grimšoa. Što se tiče umetnika sa naših prostora, inspirišu me Uroš Predić i Paja Jovanović – otkriva čuruška umetnica.
Marija Vujkov želi da se nakon završetka srednje škole posveti stvaranju i unapređivanju svog rada i znanja. Prvo na listi planova joj je da upiše likovnu akademiju, za šta se konstantno priprema.
– U skorije vreme želim da počnem da učim da slikam portrete i ljudsku figuru po živim modelima, kako bih izgradila temelj za ono što zapravo želim da slikam, jer koliko god volela prirodu i pejzaže, na dužem planu, ne želim da se zadržim samo na tome. A životna misija mi je da i ja jednog dana budem majstor svog zanata i naslikam monumentalne slike koje će dirnuti ljude. Takođe, jednog dana ću dati sve od sebe da stečeno znanje podelim sa drugim mladim slikarima koji gaje ljubav prema onome što rade i isključivo sa onima koji se pronalaze u klasičnom slikarstvu – odlučna je Marija.
Marija Rašić
