PRAZNICI NAM STIŽU, NOVČANICI SE PRAZNE: Šoping omiljena droga modernog doba

Praznici nam stižu, a s njima i omiljena aktivnost potrošačkog društva - šoping. Kako odoleti omiljenoj zavisnosti modernog doba, ima li načina da se odupremo konzumerizmu ili da ga barem smanjimo i zašto nam uvek treba najnoviji telefon, veći televizor, bolji automobil i odeća po poslednjem trendu, pitamo psihoterapeuta Anđeliju Simić koja je masterirala na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Praznici nam stižu, spremamo se za naprofitabilniji deo godine potrošačkog društva kada, bili bogati ili siromašni, trošimo najviše. Kako smo postali robovi kupovine i gomilanja stvari?

- Mislim da se ovo desilo postepeno, urušavanjem ljudskih vrednosti i pre svega porastom narcizma i sociopatije, gde su osnovne karakteristike čoveka upravo materijalne i gde se vrednost ljudskog bića svodi na to koliko poseduje, koliko su vredne te stvari koje poseduje i gde se sve meri kroz novac, a novac daje moć. Kada čovek duhovno nema hrane i ne razvija se, on onda preterano koristi tu svoju materijalnu stranu, nju jača i gradi u stvari Personu (masku za spoljašnji svet), a ne gradi autentičnu ličnost. Danas je kriza autentičnosti, duhovnosti i to se ispunjava konzumerizmom, naravno na kratko, jer takva sreća i traje kratko i zahteva još pa čovek onda juri za još posedovanja i tako ukrug.

Teško je izbeći nametanje trošenja kao stila života koji će nam prividno obezbediti sreću i blagostanje. Postoji li način da se odbranimo?

- Odbrana od ovoga se pre svega sastoji u tome da se vratimo sebi, svojoj autentičnoj ličnosti i zapitamo se zaista šta nam u stvari treba, koliko nam to koristi zaista, koje potrebe nam ispunjava, koja je svrha tolikog gomilanja.

Da li se šoping može smatrati vrstom zavisnosti?

- Apsolutno da. To je savremeni oblik zavisnosti koji je zapostavljen možda još uvek, ali možemo i te kako biti zavisni od kupovine i gomilanja nepotrebnog.

Šta kompenzujemo kupovinom? Da li je to osećaj inferiornosti jer su reklame često napravljene tako da kod potrošača podstaknu poređenje sa višim socijalnim statusom?

- Kupovina često daje osećaj nečeg novog, nekog dešavanja u našim životima, omogućava da se osetimo lako, bezbrižno i nekima daje i osećaj važnosti jer kupujemo nešto i time sebe vrednujemo materijalno jer smo bili dobri u nečemu, jer smo uspeli da prođemo kroz neki stresan dan ili period, jer smo zapostavljeni od strane partnera ili porodice, deluje dosta instant i nekako nam vraća brzo nakratko osećaj samopouzdanja, vrednosti i moći.

Kako reklame manipulišu našim emocijama?

- Reklame su napravljene da manipulišu emocijama, a uspešnost reklame se i meri koliko dobro gađa emocije publike. Najčešće se gađaju emocije ljubavi, brige za decu, ali i sve više se gađa osećaj pripadnosti. Na primer, „samo istinski ljubitelji ovog brenda su uspešni muškarci”, ili „cenjeni u društvu” i sl.

Zašto nikako ne možemo da pronađemo zadovoljenje u stvarima koje kupujemo kad one duže traju, od, recimo, čokolade? Zašto nam uvek treba veći, noviji, moderniji model nekog proizvoda?

- Jer je svrha materijalnog da kratkotrajno ispuni, toliki je životni vek materijalnog. I usled toga što želi da ponovi to kratkotrajno zadovoljstvo čovek posegne po još više.

Da li je istina da osobe sa usvojenim materijalističkim sistemom vrednosti imaju kraće partnerske veze i prijateljstva?

- Mislim da ovo ima smisla, jer one tragaju i za novim izvorima tog materijalnog zadovoljstva, jer samo materijalno zadovoljstvo kao takvo ne može da ispuni i onda pokušavaju da zamene izvor tog materijalnog, a zapravo bi trebalo da se usmere na dublje i sržne vrednosti.

Snežana Milanović