24Sedam: Sraman nastup Ponoša, TVRDI DA SMO SAMI KRIVI ŠTO SMO BOMBARDOVANI, priziva novu agresiju na nas (VIDEO)

Ovaj lider kombi stranke Srbija centar uspeo je u predizbornom nastupu da potvrdi sve ono što smo znali za đilasovce, ali je uvek nekako lepše kada to ostane i zabeleženo. 

Optužio je Srbiju za NATO agresiju 1999. godine, tvrdeći da smo sami krivi za taj brutalan zločin i nepravđu koja nam je naneta. Samim tim, nije koristio termin agresija, jedini validan, već sramni eufemizam bombardovanje, koje smo, opet ponavljamo, po Ponoševom mišljenju sami izazvali i krivi smo. 

Takva dosmanlijska zamena teza je već viđena kada je u pitanju bio zločin bombardovanja RTS-a, kada su umesto da okrive one koji su izvršili taj zločin, njih amnestirali, a teret zločina prebacili na rukovodstvo tadašnjeg RTS-a i u te svrhe je i žuto pravosuđe odradilo svoj prljavi posao. 

Ovi su baš rešili da 12 dana pred izbore sebi sruše rejting. pic.twitter.com/9vnxS8pXpK
— Lazar Vojinović (@LazarVojinovic_) December 5, 2023

NATO general koji je za nezavisno Kosovo

Ponoš je takođe u svom sramnom predizbornom nastupu je naveo i da smo 1999. izgubili Kosovo i Metohiju, okriviviši opet Srbiju, odnosno tadašnje rukovodstvo, čime je potvrdio da osim što NATO agresiju ne smatra agresijom nego bombardovanjem, za koje misli da smo mi krivi, takođe i ne smatra više Kosovo i Metohiju delom Srbije, jer smo ,, ga izgubili ''. Naveo je da je i sadašnja vlast, a čiji su predstavnici bili u vlasti i 1999. godine, sada nastavila tamo gde su tada stali, pa se postavlja pitanje da li to Ponoš smatra da smo zaslužili neko novo bombardovanje i otimanje još nekog dela naše teritorije.

Iako mu skraćenica stranke glasi SRCE, a u nazivu ima i Srbiju koju u tom istom nazivu stranke predstavlja da mu je u centru, naziv stranke itekako vara. Ponošu nije Srbija u centru i u njegovom srcu, već lični interes i interesi NATO pakta. Čovek koji je uništavao našu vojsku dok je bio načelnik generalštaba, topio tenkove u Železari, sprovodio reforme po meri NATO tutora, a reforme su značile penzionisanje patriota i protežiranje samo njemu lojalnih NATO kadrova. 

Na kraju je uspeo da dođe u sukob sa tadašnjim predsednikom Tadićem i ministrom odbrane Šutanovčem, pa je smenjen, ali tu je bila reč o personalnim razlozima i međusobnoj borbi za uticaj, a ne o tome da je Ponoš bio za neku drugačiju politiku od politike uništavanja Srbije koju su i ova dvojcia vodili. Čak je i prekršio načelo civilne kontrole vojske, kada je davao političke izjave sa mesta načelnika Generalštaba. 

Voli Hrvatsku više od Srbije čiju je vojsku uništavao

A šta reći  za generala, koji je rodom iz Republike Srpske Krajine, a koji se, iako je školovan da to radi kada zatreba, nije stavio u službu naroda iz svojih krajeva, već je uživao u Beogradu sve vreme ratnih sukoba. Ponosni je državljanin Hrvatske u koju često ide i gde ga veoma uvažavaju. Zbog čega Ponoš toliko voli Hrvatsku, koja je proterala njegove sunarodnike sa vekovnim ognjišta, ne možemo da shvatimo. Možda je zbog žene, a možda i zbog Hrvoja Šnajdera. Ali, Srbiju očigledno ne voli, čim daje onakve sramne izjave kakve je dao u pomenutom predizbornom nastupu. 

Pa neka narod dobro vidi ovu bruku i razmisli kome će pokloniti poverenje na izborima 17. decembra. Verujemo da nipoštio neće ovakvim kreaturama. A niko đilasovcima ne radi antireklamu kao oni sami sebi, i što više pričaju o svojoj plolitici i namerama, svi su svesniji koliki su to izdajnici. Zato, dobro ih poslušajmo šta zbore, a 17. decembra ih pošaljimo na smetlište istorije.

(24sedam)