JELENA ILIJIN, VAJARKA IZ PANČEVA Od figurica za tortu do velike skulpture

Kada je osetila pod prstima fondan izronile su trodimenzionalne figurice, i bio je to put ka Fakultetu likovnih umetnosti.  

– U tom periodu sam upoznala Svetlanu i Zorana Deranića, vajarku i slikara iz Pančeva, na izložbi u Domu omladine i tako sam povremeno krenula na časove crtanja kod njih, a postojala je i škola u Domu omladine kod Čedomira Kesića, kada smo radili po živom modelu. Ponekad smo mogli i da vajamo ukoliko smo imali glinu kod sebe. Od treće godine srednje škole sam počela da se spremam za dizajn nameštaja na primenjenoj akademiji. Međutim, Svetlana mi je rekla da mi više leži likovno, nego primenjeno vajarstvo, s obzirom na to da volim oblikovanje i modelovanje portreta i životinja. Onda smo rešili da pokušam da upišem Fakultet likovnih umetnosti – ispričala je Jelena Ilijin.

Torta od sedam spratova

Ove godine je Jelena bila deo tima koji je pravio jednu od najvećih torti u Srbiji za veliku romsku svadbu u Pančevu.  Imala je  sedam spratova, a sa sve konstrukcijom, težila je oko 220 kilograma. Za Jelenu bio je to veliki izazov i prelepo iskustvo. Sedmoro ljudi je radilo na toj torti deset dana. Takve torte se u Srbiji prave veoma retko jer su izuzetno skupe, oko par hiljada evra.

Na fakultetu je eksperimentisala sa materijalima, najviše se bavila skulpturom u drvetu, za koju je dobila i prvu nagradu Fakulteta likovnih umetnosti na godišnjoj izložbi, što joj je otvorilo put za studije u Ksijanu, u centralnoj Kini.

- Tokom korone sam otkrila novi materijal, polimernu glinu, s kojom mogu lako da oblikujem moje motive. Najbolja stvar kod nje je što može da se peče u rerni te dobije potpunu čvrstoću,  dok obična glina mora da se peče na preko 700 stepeni, tako da nemam mogućnost da radim sa njom kod kuće – priča vajarka.

Rešena da od svojih umetnina nešto i zaradi, dok je vladala pandemija, Jelena je rešila da otvori stranice na društvenim mrežama "Jec na kvadrat“ i počne da vaja po porudžbinama. Imala je, veli sreće, pa su ljudi njene radove kupovali kao poklone koje su nosili u inostranstvo, što joj je otvorilo vrata za međunarodno tržište. Najviše voli da radi cvetne motive i one životinjskog oblika, jer inspiraciju generalno pronalazi u prirodi.

– Najveća skulptura koju sam radila je spomenik Despota Stefana u Kruševcu, koja se nalazi na trgu. Radila sam sa Rankom Đakovićem za CENET. Najmanje sklupture su minijature, reljefi, uglavnom životinjskih motiva, a najčešće pasa. Volim da detaljišem, te mi za jedan rad veličine 10 sa 15 centimetara treba od 10 do 40 sati, u zavisnosti od toga šta ljudi žele – priča naša sagovornica.

I. Bakmaz