ROMKINJE JEDNA OD NAJUGROŽENIJIH DRUŠTVENIH GRUPA U NAŠOJ ZEMLJI Prinudu na intimni odnos polovina ne doživljava kao nasilje
Podaci petogodišnjeg istraživanja koje je sproveo Romski centar za žene i decu „Daje” pokazuju da je 90 odsto Romkinja najmanje jednom u životu bilo izloženo nekom obliku rodno zasnovanog nasilja, a budući da je u njihovoj zajednici ono normalizovano, često nisu u stanju da ga prepoznaju.
Psihološki vid represije ne uočava čak dve trećine pripadnica njihove nacionalnosti, fizički najmanje trećina, a gotovo polovina ispitanica ne uviđa da je prinuda na seksualni odnos takođe nasilje, jer je ono predstavljeno kao dužnost i obaveza prema svom partneru. Tokom analize primećeno je da žene koje u većoj meri prepoznaju različite oblike zlostavljanja od strane muškaraca manje izveštavaju o ličnom iskustvu te prirode, što bi značilo da je osnaživanje Romkinja jedan od važnih faktora u prevenciji i borbi protiv rodno zasnovanog nasilja.
Kako se navodi u istraživanju, razmere rodno zasnovanog nasilja nad Romkinjama i diskriminacije koju doživljavaju prilikom ostvarivanja zagarantovanih prava pred nadležnim institucijama ne mogu kvantitativno da se izraze, jer većina institucija ne vodi evidenciju o nacionalnoj pripadnosti osoba koje im se obraćaju.
„Javne institucije koje pružaju usluge podrške ženama koje su preživele nasilje opterećene su štetnim predrasudama prema Romkinjama, kao i nedovoljnom osetljivošću i znanjem zaposlenih o radu sa ženama i devojčicama iz marginalizovanih grupa. Zaposleni u policiji i centrima za socijalni rad ne veruju Romkinjama koje su preživele nasilje, rukovodeći se opasnim predrasudama da žene lažu kako bi izmanipulisale institucije i ostvarile (materijalnu) korist, što vodi sekundarnoj viktimizaciji i potpunom obeshrabrivanju žena da izađu iz nasilja”, ističe centar „Daje”.
Prema pomenutom istraživanju, oko 30 odsto Romikinja, posredstvom partnera ili roditelja, prisiljeno je da stupi u bračnu, odnosno vanbračnu zajednicu, a čak 67 odsto učinilo je to u detinjstvu. Dečji brak, navode, ima brojne negativne posledice po psihološko i fizičko zdravlje devojčica, a uzrok je ranog napuštanja škole, nižeg nivoa obrazovanja, zdravstvenih rizika povezanih sa ranom seksualnom aktivnošću i trudnoćom, povećanog fertiliteta i manje zarade tokom života. Podaci pokazuju da se žene koje su stupile u partnersku zajednicu pre navršene 18. godine mnogo češće susreću sa fizičkim, psihološkim, ekonomskim i seksualnim nasiljem i zlostavljanjem.
Iako je zakonodavstvo Srbije usklađeno sa međunarodnim normama i standardima kada je u pitanju zaštita dece koja su u riziku ili su u dečjem braku, implementacija zakona je i dalje na niskom nivou, dodaju.
Prema podacima Romskog centra za žene i decu ’Daje’, tokom 2020. i 2021. godine osnovnim javnim tužilaštvima u Srbiji nije podneta nijedna prijava za krivično delo prinudnog braka, te posledično nije pokrenut nijedan postupak. Tokom navedenog perioda pristigao je mali broj prijava za krivično delo vanbračne zajednice sa maloletnim licem: 2020. godine 110, a 2021. godine ukupno 126, dok je od ukupnog broja prijava manje od polovine dalje krivično procesuirano.
S. Milačić
