OTREŽNJENJE POSLE CRNOG PETKA Šta ako smo se predomislili, može li roba sa sniženja DA SE VRATI?
Kada je u pitanju Crni petak, mnogi se u Srbiji žale na to kako su popusti i sniženja ustvari lažni.
A neki od nas spremni su i da se potuku.
Ipak, neki se u subotu probude i shvate da im ono što su kupili ipak ne odgovara. Za razliku od Zapada u kojem je kupac bog, kod nas se roba ne vraća tako lako i uspešno. Zato je pravo pitanje da li možemo da vratimo robu ako smatramo da nam ne odgovara ili nije dovoljno dobra i kako stoje stvari s robom na sniženju?
Advokat Uroš Stoiljković kaže za Telegraf Biznis da je prvi korak reklamacija trgovcu, ako smatrate da roba nije očekivanog kvaliteta vrste ili količine.
- Reklamacija može da se učini pisanim ili elektronskim putem, i savet je da uvek insistirate da vam trgovac izda potvrdu (pisanu ili elektronsku) o prijemu vaše reklamacije, jer je to vaše pravo. Rok za rešavanje reklamacije je uvek 8 dana od njenog prijema. Prodavac je dužan da se u ovom roku izjasni da li prihvata reklamaciju.
Advokat Stoiljković objašnjava da je česta nedoumica, a koju trgovci mogu da zloupotrebe, usmeno odbijanje reklamacije na proizvod ili uslugu, sa objašnjenjem da je ona kupljena na velikom sniženju.
- Ovo je česta zabluda i netačno je. Bez obzira na to na kolikom popustu je proizvod nabavljen, trgovac ima iste obaveze i dužnosti u pogledu saobraznosti i garancije, tj. dužan je da vrati novac kupcu, popravi stvar ili da je zameni drugom jednakog kvaliteta i vrste, ako su ispunjeni Zakonom o zaštiti potrošača propisani uslovi za to.
Za izjavljivanje reklamacije nije nužno da imate original fiskalni račun, dovoljan je bilo kakav dokaz da je taj proizvod kupljen kod tog trgovca, kopija fiskalnog računa, slip kartice, izvod sa računa koji možete dobiti od svoje banke, i slično.
Važno je znati da, ako reklamacija ne bude efektivna, a i dalje ste sigurni da roba ili usluga nije onakva kakva treba da bude ili kako ste informisani od strane trgovca, možete da pokrenete sudski spor protiv trgovca za koji je uvek nadležan sud u mestu potrošača, oslobođeni ste plaćanja sudskih taksi, a postupak je hitan, što znači da u praksi najčešće ne traje dugo - pojašnjava advokat Uroš Stoiljković.
Crni petak nije svakom crn
Iako smo ranijih godina mogli da naiđemo i na sniženja do 70 odsto, čini se da je to vreme "stvar prošlosti". Naime, još prošle godine na to je ukazao i predstavnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Marko Dragić.
- Ono što izdvaja ovaj Crni petak jeste da se ne može nazavati Crnim petkom jer je tržište toliko udrzmano da je kod nas svaki petak "crni". Popusti su mali, i nisu statusno merodavni u odnosnu na Ameriku ili Evropu, gde su popusti 70, 80 a negde i 90 posto. U Srbiji, u praksi, to su popusti 20, 30, retko gde 50 odsto, i to ne možemo da nazivamo Crnim petkom - objasnio je tada Dragić za Telegraf Biznis.
Čini se da je situacija sa popustima ove godine slična, pa tako knjižare nude do 20 odsto popusta, radnje sa tehnologijom daju popust do 35 odsto, dok je za pet odsto viši popust u modnim radnjama.
Treba obratiti pažnju i na "cake" kojima se često prodavci služe. Recimo, jedan od ključnih problema je što trgovci prvo povećaju cene, pa ih onda smanje i reklamiraju kao popust, što nije tačno.
Dešava se i da pojedini prodavci nisu transparentni, pa tako za popust možete tek saznati na kasi, a jedna od "omiljenijih" caka u našem narodu je upozorenje o ograničenju napisano sitnim slovima: Popusti se ne odnose na robu koja je već snižena i ne mogu se sabirati.
- Naše društvo je tradicionalno slabo informisano o svojim pravima i obavezama, što je često izvor nezadovoljstava i sukoba sa trgovcima. Prodavci često krše svoje obaveze, u tom smislu da posežu za zabranjenim oblicima trgovačke prakse na štetu potrošača, pa je važno znati šta su naša prava - zaključuje advokat Uroš Stoiljković.
Dnevnik, Telegraf