PIŠI KAO ŠTO GOVORIŠ Novosađani uče veštačku inteligenciju da pretvara govor u tekst, evo šta kaže istraživač Instituta
Istraživačko-razvojni Institut za veštačku inteligenciju razvija računarski programa koji bi automatski prepoznavao govor i prevodio ga u pisani tekst.
Primena ovog projekta je, kako saznajemo u Institutu, široka, a obuhvata kako zanat novinarstva, tako i oblast medicine, ali može pomoći i osobama sa invaliditetom.
Ognjen Kundačina je istraživač u Institutu i deo je grupe „Human Computer Interaction” odnosno interakcije čoveka i računara. Kaže da njegova grupa radi na projektu za prepoznavanje govora, računarskom programu baziranom na mašinskom učenju, odnosno veštačkoj inteligenciji koja pretvara zvučni signal u tekst.
- Primena onog što radimo je moguća u domenu novinarstva. Time bi se uštedelo vreme prilikom pisanja članaka. Međutim, projekat prepoznavanja govora ima i druge primene, poput automatskog generisanja anamneza i dijagnoza lekara. To bi njima bila velika ušteda vremena. Potom, kod automatskog generisanja titlova, gde bi nam bio potreban tačan prepoznavač govora. Program bi mogao pomoći i osobama sa posebnim potrebama. Recimo, oni sa oštećenim vidom bi mogli zadavati komande preko govora i tako dalje. Primene su dosta široke – kazao je Kundačina.
l Istraživačko-razvojni Institut za veštačku inteligenciju u Novom Sadu bavi se istraživanjima njene primene u različitim oblastima. Ova ustanova je osnovana 2021. godine s ciljem da unapredi oblast veštačke inteligencije u regionu.
Postoji pet istraživačkih grupa u Institutu u kojima rade mladi istraživači.
Primena ovog programa u medicini bi lekarima bila od velike pomoći, pojašnjava naš sagovornik, jer bi oni bili oslobođeni kucanja dijagnoze i svega onoga što ide uz to, što bi im uštedelo vreme, ali i rasteretilo rad.
- Za realizaciju je potreban mikrofon i sam program koji unutar sebe ima elemente veštačke inteligencije. On prihvata ulaz sa mirkofona ili bilo kakvog zvučnog fajla i konvertuje ga u tekst. U svetu ovaj program primenjuju velike kompanije poput Gugla. Oni imaju razvijane prepoznavače govora koji, uglavnom, rade jako dobro za engleski. Ono što mi radimo je unapređenje prepoznavanja govora, konkretno za srpski jezik i posebno za specifične domene. Poseban je posao prilagoditi prepoznavač govora za srpski jezik u domenu medicine i to je nešto što je ekspertiza naše grupe – kaže Ognjen.
Nakon osnovnih studija iz oblasti elektroenergetike, naš sagovornik je, kaže, radio u softverskim kompanijama. Prilikom samog rada na raznim softverima stvorila mu se želja za učenjem raznih oblasti računarstva, između ostalog i mašinskog, pod oblasti veštačke inteligencije.
- Video sam veliku primenu kombinacije računarstva elektroenergetike i mašinskog učenja.
U elektroenergetici postoje problemi koji su teško rešivi tradicionalnim metodama i gde bi veštačka intelignecija dosta mogla da pomogne. Upisao sam doktorske studije da istražujem tu oblast. Pred kraj doktorskih studija, kada je osnovan Instutut, iskoristio sam priliku da se priključim kako bih radio na istraživanjima – pojasnio je Kundačina.
S. Aničić Ilić
