U UDRUŽENJE PENZIONERA NA ULEPŠAVANJE Kod Slavice na frizuru
Slavica Stanković se pet decenija bavi frizerskim zanatom, a nakon 24 grada koliko je do sada promenila Novi Sad joj je kaže najbolji za život.
Ova penzionerka sa 66 godina i dalje sa istim žarom i voljom radi u frizeskom salonu u Udruženju penzionera Novog Sada, a na energiji bi joj pozavidele i mnogo mlađe kolege.
Kaže da je ovaj salon i više od toga, jer se ovde govori o lepim vestima, prinovama u porodicama, venčanjima, a neretko se peva ili čita poezija. Sve to je zapravo i dokaz da treće doba, i ne mora biti sumorno već naprotiv obojen onim najlepšim bojama koje život ume da ponudi.
- Počela sam da se bavim frizerskim zanatom u šestom razredu osnovne škole. U kući u kojoj sam živela je bio poslovni prostor u okviru koga smo imali salon. Niko iz moje porodice se nije time bavio. Međutim, svaki dan sam odlazila u salon i zavolela taj zanat – počinje svoju priču Slavica.
Devdesetih je izbegla iz Tuzle, pre toga se dosta selila jer je muž bio pilot. Kako je zbog posla menjao mesta, tako ga je Slavica sa decom pratila u stopu.
- Promenila sam 24 mesta. Ovde mi je najlepše za život. Novi Sad je najlepši grad na svetu. Ovde su svi moji i deca i unuci. Ne postoji ništa lepše na zemaljskoj kugli. Radim posao koji volim, ja sam zapravo jedna veoma srećna osoba – kaže naša sagovornica.
Nije joj teško da na nogama provede od 8 do 13 sati, svakog dana, pa i subotom ako zatreba. Veli da je posao frizera zahtevan, ali za nju ne predstavlja problem jer kaže - radi posao koji voli.
Pored običnog muškog i ženskog šišanja ovde žene najviše traže dobri stari mini-val koji i nije baš toliko zastupljen u novosadskim salonima.
- Mini-val je lepa podloga za frizuru, koju je moguće lako oblikovati. Pristupačnije su i cene, što je dodatni motiv da dođu kod mene. Pored toga, mi se ovde družimo, razgovaramo. Častimo se međusobno ako neko postane baba ili deda. Imamo tu i knjigu poezije, pa čitamo stihove. Ovde nikada nije dosadno i uvek ima smeha. Kod nas važi onaj slogan malo izmenjen: „Od kolevke pa do groba najlepše je penzionersko doba”. Zaista je tako, jer su ovde samo pozivitne vesti – kaže naša sagovornica.
Salon je kako su nam pojasnili dostupan svim penzionerima i nalazi se u okviru Dnevnog centra Udruženja penzionera Novog Sada. U suterenu Udruženja u Poštanskoj 3, prostor od oko 182 kvadrata, je saniran, adaptiran i opremljen, i čini Dnevni centar koji korisnicima pruže razne vrste aktivnosti. Penzioneri imaju mogućnost da popiju kafu, da se druže, pročitaju novine i između ostalog da dobiju frizerske usluge po promotivnim cenama.
Slađana Aničić Ilić
Foto: Radivoj Hadžić