POVRTARI OVE GODINE TRLJAJU RUKE Evo koje kulture donose milionsku zaradu
Povrtari koje je promašila oluja i ine nepogode i koji su radili kako struka zapoveda ove godine imaju razloga da trljaju ruke, jer su uglavnom na poljim ili u baštama brali solidnu zaradu.
Troškovi jesu veliki, ali ima sezona kada se težak rad isplati , a sezona za nama je izgleda takva. U povrtarstvu za to treba dosta novca. Za sejanje krompira treba spremiti po hektaru čak 8.000 evra, za šargarepu i crni luk oko 10.000 evra, lubenice oko 5.000 evra, pasulja oko 2.500 evra...
S druge strane, u solidnim godinama i prinosi ovoga povrća kod profesionalnih povrtara mogu, na primer, kod krompira i luka da budu 40 do 50 tona po hektaru, šargarepe 60 tona po hektaru, pasulja do tri tone po hektaru...
Tako za hektar šargarepe treba uložiti oko 10.000 evra - 1.180 000 dinara, ali ako je prinos iznad 40 tona po hektaru i koštanje iznad 30 dinara, donosi dobit. Šargarepom se sada naveliko trguje u rasponu od 30 do 60 dinara. Kilogram šargarepe od, na primer, 50 dinara naveliko i prinos od 50 tona po hektaru donosi 2,5 miliona dinara, duplo od uloženih 1.180.000 dinara, odnosno po hektaru zarada je oko 1.320.000 dinara.
Kod krompira zarada je malo niža, ali je i ulog manji. Ko je krtolu prodavao u oktobru kada je cena naveliko bila od 50 do 60 dinara, taj je po hektaru, kada se odbije 8.000 evra uloga - 944.000 dinara dobio malo više od milion dinara zarade, ako je rod prodao po 50 dinara i imao prinos od 40 tona po hektaru. Sa višom cenom i većim prinosom, zarada je i veća.
Dr Đorđe Vojnović sa Poljoprovrednog fakulteta u Novom Sadu rekao je za „Dnevnik” da se kod nas seje više od 40 različitih povrtarskih vrsta, ali da je oko 30 ekonomski značajno
- Tokom protekle godine, najisplativija proizvodnja ostvarena je kod crnog luka i standardno kod paprike i paradajza. Pošto na domaćem tržištu nemamo dovoljno pasulja i krompira te dve povrtne vrste mogle bi biti perspektivne za domaće povrtarstvo.
Trenutno je kilogram crnog luka naveliko 45 dinara, a bio je u junu i 75 i 80 dinara. Prinosi su ove godine bili različiti, kod nekih profesionalnih povrtara rod je bio svega 30 tona po hektaru, a u dobrim godinama mogu da budu i 80 do stotinu tona.
Ukoliko se pomnoži 30 tona po hektaru sa 45 dinara dobije se 1.350.000 dinara ili 2.250.000 dinara kada je luk vredeo naveliko 75 dinara. Zarada u oba slučaja postoji jer setva po hektaru od oko 10.000 evra - 1.180.000 dinara je isplaćena.
Molski mali povrtari koji su sejali peršun zadovoljni su cenom kilograma peršuna koji na pijacama prodaju za 300 dinara po kilogramu, a naveliko pet do deset kilograma za 250 dinara kilogram.
Kažu da zarade ima i da je najbolje da se seje više povrtnih vrsta, jer se onda prihodi i gubici prelivaju i mogu pokrivati troškovi onog povrća koje je podbacilo.
Po hektaru se, napominju, kod profesionalnih proizvođača može dobiti 20 tona peršuna.
Z. Delić
