GRAĐANI MESEČNO UŠTEDE PROSEČNO 6.081 DINAR Tradicionalno se novac ČUVA U SLAMARICI

Prosečna mesečno ušteđena ili uložena suma tokom 2023. godine iznosila je 6.081 dinar, što je za 565 dinara više nego prošle godine, pokazalo je tradicionalno godišnje istraživanje Erste grupe o štednim navikama građana Srbije. 

Najpopularniji način čuvanja novca i dalje je „slamarica”. Gotovinu kod kuće drži 34 odsto građana (za 12 odsto više nego 2020. godine), a skoro trećina ostavlja novac koji želi da uštedi na tekućem računu preko kojeg prima platu, što je nova stavka uključena u istraživanje od ove godine. I jedan i drugi način predstavljaju puko čuvanje novca kojim se ne uvećava njegova vrednost, a ponekad se i smanjuje usled inflacije. U istom periodu opala je popularnost kako oročene štednje (sa 11 na 7 odsto) tako i štednje po viđenju (sa 14 na 9 odsto). U životno osiguranje ulaže 14 odsto građana, što je na sličnom nivou kao prethodnih godina. 

Stavovi prema štednji nisu se znatnije promenili. Da je ostavljanje novca na stranu važno i dalje smatra skoro 70 odsto građana Srbije, ali bi voleli da mogu više da uštede. Svega 22 odsto anketiranih je zadovoljno iznosom koji uspevaju da sačuvaju.

Formiranje fonda za teška vremena (53 odsto), stvaranje finansijske „zlatne” rezerve za porodicu (46 odsto) i obezbeđenje nege u starosti (22 odsto) najčešći su motivi za štednju iz predostrožnosti. Kada je u pitanju planirana kupovina, najveći broj anketiranih štedi za odmor (29 odsto), kupovinu uređaja poput telefona i televizora (13 odsto) ili veće investicije kao što su auto i stan (11 odsto).

Poskupljenje proizvoda i usluga odrazilo se na životni standard 96 odsto anketiranih, a čak 62 odsto procenjuje da su veoma ili prilično pogođeni inflacijom, što je za 5 odsto više nego u prošlogodišnjem istraživanju. Manje novca na raspolaganju uticalo je na njih da smanje ličnu potrošnju mnogo (13 odsto) ili prilično (34 odsto). 

Manjak znanja

Manjak znanja doprinosi nepoverenju u akcije, investicione fondove ili obveznice.

Veliki broj anketiranih (43 odsto) kaže da je teško razumeti ove proizvode. Preovladava mišljenje da su oni samo za avanturiste i da se na njima može izgubiti mnogo novca. Ipak, ima i onih koji veruju da mogu doneti dobru zaradu i da su dobra alternativa štednom računu.  

U odnosu na 2020. godinu gotovo da se udvostručio procenat građana koji kažu da im se finansijska situacija pogoršala u protekle dve-tri godine (sa 25 na 49 odsto). Da je ostala nepromenjena tvrdi 38 odsto anketiranih, dok 12 odsto njih ocenjuje da je bolja nego što je bila.

U istraživanju se ovog puta proveravalo i razumevanje finansijskih pojmova koji su danas najčešće u upotrebi. Šta je kamatna stopa prilično tačno bi moglo da opiše 82 odsto građana, a u stopu inflacije i akcije razume se 62 odnosno 61 odsto njih. Pojmove kao što su obveznice, dividende i investicioni fondovi zna da objasni približno jedna trećina anketiranih, dok je Beledž15, vodeći indeks Beogradske berze, za ogromnu većinu „špansko selo” – samo 4 odsto anketiranih zna da objasni šta je. 

Građani su i sami svesni da im fali znanja o svetu novca – 40 odsto je ocenilo to znanje jedinicom ili dvojkom. Zanimljivo je, međutim, da ne planiraju da porade na svom finansijskom opismenja­vanju – 74 odsto navodi da je mala verovatnoća da će se u bliskoj budućnosti obrazovati o ovim temama.

Na pitanje od koga očekuju informacije i znanja o finansijskim temama, odgovaraju da su to na prvom mestu mediji (71 odsto), porodica (68 odsto) i banke (66 odsto). U odnosu na 2021. godinu, sa 27 na 35 procenata je porastao broj građana koji su čuli za održive investicione proizvode, odnosno ulaganja kod kojih su odlučujući ekološki, društveni i etički kriterijumi.

D. Mlađenović