IZVEŠTAJ EVROPSKE KOMISIJE Dokument koji prave stotine ljudi i to ne preko noći

"Od 2021. i ambasade država članica šalju svoje izveštaje kao prilog za godišnje izveštaje, ali prikupljaju se i informacije od organizacija civilnog društva, kako nacionalnih tako i međunarodnih i tada dobijamo jedinstven izveštaj", kazala je ona privrednicima u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Miščević je navela da je Izveštaj EK  struktuiran tako da se najpre iznesu ocene napretka jer, kako je naglasila, to nije pohvala vladi, već pohvala čitavom društvu, posebno ljudima koji su na tim reformama radili.

"Naš zadatak je da prođemo kroz preporuke, da ih pogledamo i vidimo šta možemo odmah da radimo, ali ne zbog bolje ocene, nego zbog nekakvog napretka, u ovom slučaju poslovne zajednice", kazala je ona.

Ministarka za evropske integracije je navela i da se na nekim preporukama već radi, precizirajući da su to  akcioni planovi i strategije koje se odnose na stepen usklađenosti  kvaliteta, odnosno AKA sporazum.

"Nismo uspeli da taj plan usvojimo, zato što smo imali dosta problema oko definisanja kapaciteta koji su neophodni za implementaciju, tako da će to biti prvi plan ili prva tačka za novu vladu", dodala je ona.

Kada je reč o javnim nabavkama, Miščević je navela da još puno toga treba da se uradi u tom segmentu i da  poštovanje pravila javnih nabavki ne treba da ide unazad, već samo unapred.

"U oblasti oporezivanja veoma važnom segmentu  za svaku poslovnu zajednicu, izveštaj pokazuje da ima napretka, ali je i njega kao i akciznu politiku, a to je poglavlje 16, neophodno je dodatno usklađivati sa pravom EU i na tome mnogo više raditi", kazala je ona.

Miščević je podsetila i da je Srbija postala deo programa jedinstvenog tržišta koji  znači pomoć u razvoju preduzetništva, dodajući da je ostalo ipak još nekoliko stvari koje treba uraditi.

"Ipak primećena je bolja veza između nauke i istraživanja poslovne zajednice i to je, čini mi se, jedna od lepih i važnih razvojnih stvari", naglasila je ona.