DOBRA VEST ZA KORISNIKE KREDITA NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na nivou od 6,50 odsto
Dalje smanjenje globalnih inflatornih pritisaka očekuje se i tokom 2024. godine, što treba da doprinese i nižoj domaćoj inflaciji.
BEOGRAD: Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 6,50 odsto. Na nepromenjenim nivoima su zadržane i kamatne stope na depozitne (5,25 odsto) i kreditne olakšice (7,75 odsto), objavila je NBS.
Odluku Izvršnog odbora o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou opredelio je nastavak popuštanja globalnih inflatornih pritisaka, kao i uspostavljena opadajuća putanja domaće inflacije i njeno očekivano kretanje u granicama cilja u horizontu monetarne politike. Prilikom donošenja odluke uvažena je i činjenica da su u prethodnom periodu pooštravani monetarni uslovi putem osnovnog instrumenta, kamatne stope, a u septembru i povećanjem stope obavezne rezerve, kao i da je sada potrebno da se sagledaju puni efekti donetih mera.
Prenošenje dosadašnjeg pooštravanja monetarne politike na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje, kao i smanjenje kratkoročnih inflacionih očekivanja ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike, saopštila je Centralna banka. Prilikom donošenja odluke, Izvršni odbor je imao u vidu da se inflacija u međunarodnom okruženju smanjuje, iako je još uvek iznad cilja centralnih banaka u gotovo svim zemljama koje ciljaju inflaciju. U uslovima popuštanja troškovnih pritisaka i otklanjanja zastoja u snabdevanju, kao i zaoštrene monetarne politike, Evropska centralna banka u oktobru nije menjala visinu referentne kamatne stope, uz ocenu da će njene buduće odluke i dalje zavisiti od podataka koji budu pristizali.
Sličan stav u pogledu monetarne politike ima i Sistem federalnih rezervi, koji od jula nije menjao visinu raspona svojih kamatnih stopa. Dalje smanjenje globalnih inflatornih pritisaka očekuje se i tokom 2024. godine, što treba da doprinese i nižoj domaćoj inflaciji. Izvršni odbor je istakao da opreznost u odlučivanju o monetarnoj politici i dalje nalažu geopolitičke tenzije, naročito nakon izbijanja konflikta na Bliskom istoku, kao i volatilno kretanje svetskih cena sirove nafte i nekih vrsta hrane, koje mogu imati uticaja i na inflaciona očekivanja. Ipak, u odnosu na maksimume dostignute prošle godine, cene primarnih proizvoda su niže i ukoliko se geopolitičke tenzije ne budu dalje zaoštravale, po ovom osnovu ne treba očekivati neki znatniji efekat na globalnu i domaću inflaciju.
-Međugodišnja inflacija u Srbiji nalazi se na opadajućoj putanji od aprila, pri čemu je njen nivo u avgustu i septembru bio i nešto niži nego što smo očekivali. Usporavanje inflacije na 10,2 odsto u septembru rezultat je nižeg rasta cena hrane i bazne inflacije (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) koja je smanjena na 8,2 odsto. Važno je istaći i značaj zaoštravanja monetarnih uslova koje će zajedno sa ostalim faktorima uticati na gotovo izvesno vraćanje inflacije na jednocifren nivo u oktobru i nastavak njenog daljeg smanjenja u narednim mesecima - navode iz NBS-a.
Smirivanje inflacije odrazilo se na dalji pad inflacionih očekivanja finansijskog sektora za godinu dana unapred, kao i na kretanje očekivanja za dve i tri godine unapred u granicama cilja Narodne banke Srbije. I prema novoj projekciji NBS-a inflacija će krajem ove godine iznositi oko osam odsto, a polovinom 2024. će se vratiti u granice cilja. Izvršni odbor je istakao da je dinamika privrednog rasta u trećem tromesečju ubrzala iznad očekivanja, na 3,5 odsto, prema proceni Republičkog zavoda za statistiku. Zahvaljujući ubrzanju realizacije infrastrukturnih projekata, najveći doprinos ubrzanju rasta potiče od građevinarstva.