POČELA SEZONA EPIDEMIJA RESPIRATORNIH INFEKCIJA Vakcine su najbolja zaštita za starije i bolesne

Virus gripa još uvek nije potvrđen, ali se njegova pojava očekuje. Jedino pneumokokne bolesti nemaju sezonu, a izazivaju čitav niz bolesti od upale pluća, srednjeg uha, do vrlo teških bolesti kao što su sepsa i meningitis. Ipak, sve ove infekcije i njihovi teži oblici mogu se sprečiti vakcinama.

Respiratorne infekcije predstavljaju najčešće infekcije savremenog društva. Najčešči uzročnici su virusi influence i parainfluence, respiratorni sincicijalni virus, rinovirusi, korona virusi i drugi. Od akutnih respiratornih infekcija, odrasle osobe prosečno obole od tri do pet puta godišnje, a deca još češće.

Upravo o ovim problemima diskutovalo se na okruglom stolu „Ko rano rani”, na kome su pored naših stručnjaka učestvovali lekari iz Hrvatske i Slovenije. Međunarodni okrugli sto zajednički su organizovali Forum pacijenata Srbije, Respiratorni edukativni centar i strukovno udruženje pulmologa.

Direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodina epidemiolog profesor dr Vladimir Petrović kaže kako je sezona respiratornih infekcija uveliko počela iako još uvek nije došlo do značajnog zahlađenja i grupisanja ljudi u zatvorenom.

- Formiranjem kolektiva, posebno školskih, od septembra, registrujemo pojavu oboljenja koja su tokom dominacije SARS-KoV-2 virusa bila potisnuta, poput infekcija izazvanih respiratornim sincicijalnim virusom (RSV) kod beba i male dece, streptokoknih angina, infektivne mononukleoze, a kao posledica nižih obuhvata imunizacijom tokom pandemije – rekao je dr Petrović.

Prema njegovim rečima, u Srbiji i zemljama u okruženju, uočava se značajnija pojava obolevanja od velikog kašlja. Stopa obolevanja od kovida-19 je u porastu od početka septembra. Na svake dve do tri nedelje registruje se skok stope od oko 30 odsto. Virus gripa još uvek nije potvrđen u Srbiji, ali se njegova pojava očekuje. SARS-KoV-2 je tokom prethodnih sezona dominirao u populaciji i potisnuo je respiratorne i druge viruse, kao i bakteriju pneumokok.

- Uvek moramo da radimo na podizanju svesti o značaju imunizacije među ljudima, jer je demografija dinamična stvar. Na primer oni koji su pre dve decenije imali 45 godina nisu bili u riziku i bili su manje zainteresovani za vakcinaciju protiv ovih bolesti. Danas imaju 65 i grupa su u riziku. Isto tako, prethodno zdravi ljudi koji obole od neke hronične bolesti moraju biti informisani i vakcinisati se protiv ovih bolesti, jer u slučaju obolevanja dolazi do komplikacija osnovne bolesti i životi bi im mogli biti ugroženi – upozorio je dr Petrović.

Potpredsednica Foruma pacijenata Srbije Olja Ćorović kazala je kako razumeju da mladim i zdravim sugrađanima imunizacija nije u fokusu, jer misle da neće imati teže forme bolesti. Međutim, oni i ako ne budu imali teške forme bolesti, mogu da budu prenosioci pomenutih virusa i bakterija i tako direktno mogu da ugroze starije.

- Stoga ih pozivam da budu solidarni, da misle na svoje bolesne ukućane, prijatelje, kolege, obrate se izabranim lekarima –rekla je Olja Ćorović.

Mnogi programi vakcinacije su zanemareni zbog dvosmislenih poruka u javnosti koje su dovele do toga da se stavovi o imunizaciji negativizuju. I pored toga što je imunizacija globalno smanjila oboljevanje od zaraznih bolesti koje mogu da se spreče vakcinacijom, moderna civilizacija se danas susreće sa problemom održivosti sprovođenja imunizacije.

Direktor Klinike za pulmologiju, Univerzitetski Klinički centar Srbije aš. dr Mihailo Stjepanović kaže da teške infekcije pneumokokom pogađaju malu decu i starije osobe sa oslabljenim imunim sistemom i hroničnim bolestima. Za razliku od gripa, pneumokokna bolest nema svoju sezonu i može se dobiti u bilo kom momentu. Kada se pojavio kovid-19, Svetska zdravstvena organizacija je pozvala da se zaštitimo od svih respiratornih infekcija, tačnije da se zaštitimo dostupnim vakcinama za kovid-19, grip i pneumokok, koji su najčešći izazivači.

- Svakako da su u najvećem riziku osobe starije od 65 godina, kao i osobe sa pridruženim bolestima. Preporuke Instituta za javno zdravlje, kao i brojne svetske referentne ustanove preporučuju zaštitu dostupnim vakcinama. Složićete se, da bismo voleli da postoji ovakav vid prevencije za neke druge bolesti, a nemamo ih. Nije lako lečiti ozbiljne infekcije i sve više se priča o antibiotskoj rezistenciji, a rešenje je pred nama – rekao je dr Stjepanović.

Pacijenti sa kojima je Forum pacijenata Srbije u komunikaciji, a to su uglavnom oboleli od najtežih onkoloških, autoimunih i drugih bolesti, shvataju značaj imunizacije.

Ljubica Petrović