OD KRIPTO SVINJE DO BAŠTE U NAJAM Institucija „farmera iz fotelje” postaje sve popularnija

Reč je o za sad jedinstvenom projektu koji za cilj ima, s jedne strane, prikupljanje novca, uključujući i kriptovalute, za širenje poslovanja farme svinja u Petrinji i na male ulagače koji bi rado postali farmeri a da ne isprljaju ruke. S druge strane, ti isti „farmeri iz fotelje” mogu da računaju na provereno kvalitetno svinjsko meso, proizvedeno po najvišim EU standardima, bez upotrebe GMO komponenti i antibiotika. Drugim rečima, cilj je povezati poljoprivrednike, kojima uvek nedostaju investicije i sigurno tržište, s kupcima koji su u potrazi za kvalitetnom hranom.

Kako platforma radi? Osnovna jedinica je tzv. Pig NFT, svojevrstan praseći token, koji se trenutno kupuje za 225 evra i u realnom svetu vredi 100 kilograma svinjetine. Svojevrsna investiciona kamata je 3% godišnje (aktuelna efektivna kamatna stopa na oročenu štednju je na nivou od 2,55%), pri čemu pretvaranje digitalne svinje u stvarnu traje 900 dana. U tom se periodu masa kupljenje kripto polutke povećava na 107,7 kilograma. Suština je u tome da nakon tih 900 „oročenih” dana, „farmer iz fotelje” odlučuje da li želi to i da ostane zadržavši svoj Pig NFT ili će svinju u koju je uložio novac pretvoriti u kobasice, čvarke i šnicle. Treća opcija je prodaja prasećeg tokena na berzi, pri čemu novi vlasnik, naravno, zadržava sva stečena prava.

Ciljna grupa platforme su u prvom redu oni koji su već investirali u neke kriptovalute. Radi se o uglavnom o mlađima ulagačima koji u ovakvim aranžmanima prepoznaju investicionii potencijal i zaštitu vrednosti novca koji imaju. Jer, dok tradicionalne kriptovalute poput bitkoina predstavljaju digitalnu valutu čija je vrednost itekako podložna tržišnim spekulacijama, Pig NFT je vezan za stvarnu imovinu - svinjsku polutku. A njena vrednost je određena na temelju cena s nemačke berze svinjskog mesa, što Pig NFT u osnovi čini manje spekulativnim i stabilnijim. Druga kategorija na koju platforma računa su građani koji prepoznaju vrednost hrane, a imaju dovoljno sredstava da podrže ovakav projekt proizvodnje tovljenika.

- Građani moraju i sami postati deo poljoprivredne proizvodnje. Mi, međutim, ne tražimo od njih da postanu poljoprivrednici, nego ih pozivamo da postanu deo sistema u kojem će se namenski za njih proizvesti kvalitetna hrana. Zato smo građanima otvorili prostor da uđu u svinjogojsku priču, jer danas, pogotovo nakon udara svinjske kuge, na tržištu ima malo svinja, a predviđa se da će ih u budućnosti biti još manje i da će cena biti veća – pojašnjavaju akteri Pig NFT priče, uz najavu da će se uskoro ponuda na platformi proširiti i na voće i povrće.

Sličan model „farmerstva iz fotelje”, istina ne u formi digitalne platforme, pre nekoliko godina zaživeo je u blizini Valjeva, pod okriljem firme „Organela”. Tamo je, naime, razvijen servis uslužnog uzgajanja zdrave hrane, odnosno povrća i voća, u okviru kojeg su zainteresovani kupci mogli da iznajme određenu parcelu, gde se potom uzgajalo ono što „zakupac” želi...

– U pitanju su uglavnom standardne povrtarske kulture kao što su paradajz, krastavac, krompir, paprika, tikivce...  – kaže za „Dnevnik” Pavle Đorđević, inženjer voćarstva i vinogradarstva, na temeljima čije ideje i inicijative  „Organela” postoji od 2018. godine i razvija svoje poslovanje na imanju u Valjevskoj Kamenici. – Svaki klijent može da odabere željenu sortu, recimo paradajz jabučar, šljivar ili volovsko srce, mi to seme onda nabavljamo i, ukoliko se nalazi u zvaničnoj prodaji, uvodimo ga u proizvodnju. Naravno, jako je važno da se izaberu sorte koje imaju dobri, stari, prepoznatljivi ukus i kvalitet. A nudimo i biljke kojih nema uvek na pijaci kao što su potočarka, kopriva, maslačak...

Zakupci u svakom trenutku mogu da se informišu o tome šta se dešava, na primer, sa njihovim krastavcima, zelenom salatom, tikvicama, lukom, krompirom i drugim povrćem, kao i da svrate na imanje ukoliko baš žele da učestvuju u sezonskim radovima.  Najviše direktnih korisnika ove inovativne zelene ideje očekivano je iz Valjeva, ali se i Beograđani sve više interesuju za zdravu hranu iz ovakve bašte.

– Ljudi iz Valjeva ipak češće dolaze do našeg imanja i sami beru plodove. Zakupci jednostavno vole dođu na imanje, ali se još češće raspituju o tome kakvo je stanje u bašti, pogotovo nakon nekih vremenskih neprilika. Ipak, generalno posmatrano, kupci najviše pažnje obraćaju na kvalitet, odnosno važno im je to što dobijaju provereno prirodne proizvode, mada im svakako znači i  što su naši proizvodi dostupniji i konkurentniji od onih u klasičnim organskim radnjama. Jer, samim tim što klijenti zakup bašte plate unapred, oni dobijaju povoljniju cenu organske hrane od one u slobodnoj prodaji.

Sumirajući dosadašnja iskustva sa servisom za uzgajanje zdrave hrane, Pavle Đorđević navodi da bi u budućnosti ovakvi modeli najma (govorimo, naravno, o domaćem tržištu) mogli da se razvijaju, kao i da idu i ka drugim proizvodnim nišama, mada istovremeno upozorava i na to da  je za ovaj koncept organizovanja proizvodnje, gde maksimalno izlazite u susret zakupcu, ipak potrebno više ljudstva, prostora i organizacije nego prilikom standardnog vida proizvodnje.

– Jer takav koncept podrazumeva da za vaše mušterije gajite tačno ono povrće i bilje koje oni žele, sadite ih, zalivate i brinete o njima dok ne stignu plodovi, a onda ih isporučujete na kućnu adresu. E sad, zamislite da imate 100 ljudi i 100 malih bašti, 100 malih sistema za navodnjavanje i tako dalje. Stoga naš koncept uslužnog uzgajanja ipak malo modifikujemo i kupcima sad pružamo uslužno uzgajanje, ali biljke ne gajimo u ličnim, pojedinačnim baštama, već na primer posadimo 500 strukova paradajza i onda se obeleži kom kupcu pripada koja vrsta paradajza. U svakom slučaju, interesovanje za naš servis raste, jer mislim da klijentima nije prioritet da zdrava hrana dolazi iz njihove iznajmljene bašte, koliko im je pre svega važno da generalno imaju pristup takvoj hrani. Jednostavno, ljudima je najvažnije da imaju siguran izvor ukusne, zdrave, bezbedne, organske hrane, a oservis poput našeg im to omogućuje.

Miroslav Stajić