UMRLA BEBA od velikog kašlja, bolest hara i Hrvatskom, EVO KAKO DA ZAŠTITITE DECU
Nakon 15 godina u Srbiji se ponovo pojavio veliki kašalj, iznela je nedavno zabrinjavajuće podatke dr Snežana Rsovac, doktorka sa Dečje univerzitetske klinike u Tiršovoj.
Takozvani pertusis izuzetno je zarazna bolest, posebno opasna za odojčad, a informacije koje o njoj stižu iz regiona, takođe su zabrinjavajuće - ova bolest hara Hrvatskom, a u BiH je u petak preminula i dvoipomesečna beba.
Kod nje je potvrđeno prisustvo bakterije koja izaziva veliki kašalj, a preminula je u petak u Mostaru. Iako za ovu bolest postoji vakcina, beba nije bila vakcinisana, a prema rečima nadležnih, imala je i druge zdravstvene probleme.
- I pored svih mera koje su kolege s klinike za pedijatriju preduzele, dete je nažalost preminulo. Mogu reći da je dete imalo i neke druge zdravstvene probleme, i mogu vam reći da dete nije bilo vakcinisano, da li zbog tih bolesti ili ne, ali to je period kad se prva doza za hripavac daje u drugome mesecu - rekao je Eniz Čolaković, direktor Zavoda za javno zdravstvo HNK.
Prema pisanju "Politike" u Hrvatskoj je registrovano 114 slučajeva velikog kašlja.
Epidemiolog Hrvatskog zavoda za javno zdravlje Goranka Petrović izjavila je da je Hrvatskoj zvanično potvrđeno 114 slučajeva velikog kašlja, da je petnaestak sumnjivih, a najviše ih je, kaže, iz Splitsko-dalmatinske županije, oko sedamdeset, dok je u Zagrebu 17. Hrvatski mediji danima su puni apela roditeljima da vakcinišu svoju decu i spasu im živote.
Obolelih ima i u Srbiji, najugroženija deca do godinu dana
Dok mediji u Hrvatskoj upozoravaju na moguću epidemiju, u Srbiji je do oktobra ove godine registrovano čak 78 slučajeva. Podaci Instituta za javno zdravlje Srbije pokazuju da je većina obolelih od velikog kašlja bila mlađa od 20 godina. Najviše slučajeva je prijavljeno u Beogradu (24) i u Sremskom okrugu (23).
Posle dece do 12 meseci, najviše obolelih otkriveno je kod dece uzrasta od 10 do 14 godina (21 oboleli). Među obolelima je bilo i 12 starijih od 20 godina.
Infektološkinja prof. dr Eleonora Gvozdenović ističe za "Blic" TV da je bolest naporna i dugotrajna, ali da ne dovodi do većih komplikacija.
- U toku velikog kašlja u perifernoj krvnoj slici dolazi do veće pojave belih krvnih zrnaca, po tome je karakterističan. Njega ne prati povišena temperatura iako je povišen broj belih krvnih zrnaca i njega izaziva borbatela. To je jedna bakterija, međutim ta bakterija je rezistentna na sve ove antibiotike koji su poznati - kaže prof. dr Eleonora Gvozdenović.
Međutim, veliki kašalj, nije bezopasan za novorođenčad i malu decu, pa najvažniju ulogu ima vakcina.
Simptomi
Veliki kašalj je zarazna bolest izazvana bakterijom bordatelom pertusis koja napada disajne puteve, a pored toga što se lako prenosi kapljičnim putem, dodatnu otežavajuću okolnost predstavlja teško uspostavljanje dijagnoze. Prvi simptomi javljaju se tek 7 do 10 dana posle infekcije. Curenje iz nosa i kašalj koji se razvija u napade praćene zacenjivanjem, koje može dovesti i do nedostatka vazduha kod beba, neki su od simptoma. Na udaru velikog kašlja najčešće su mališani koji nisu stigli da prime sve neophodne doze vakcine. Takođe i tinejdžeri i odrasli kod kojih je imunitet oslabio mogu oboleti od velikog kašlja.
Pedijatar i načelnica Doma zdravlja Palilula dr Olivera Todorović ističe da su kod nas prisutni sporadični slučajevi pravog velikog kašlja, jer je stanovništvo uglavnom vakcinisano.
Navodi i da vakcina pentaksim, koja se daje protiv velikog kašlja, spada u redovne vakcine i da je godinama na tržištu.
- Nema bojazni da je dete primi, prima se u redovne tri doze do godinu dana. Zatim ide revakcina u prvoj godini i kasnije idu revakcine po kalendaru vakcinacije. Samo molimo roditelje da ispoštuju kalendar vakcinacije i svog pedijatra i medicinsku struku pre svega - kaže dr Todorović.
Dejstvo vakcine vremenom slabi, pa se veliki kašalj može javiti i kod odraslih usled oslabljenog imuniteta.
- U odraslom dobu on izgleda blaže nego što bi izgledao u tom dečijem uzrastu. Dijagnoza može da se postavi laboratorijskim metodama, ne može da se postavi samo na osnovu kliničke slike - kaže dr Gvozdenović.
Prema informacijama iz Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, vakcinacija protiv velikog kašlja u Srbiji je realizovana kod 91 posto dece, ali je za potpunu imunizaciju potrebno da taj procenat bude 95%. Najmanje njih vakcinisano je u Beogradu – oko 85 procenata.
Blic, Dnevnik