okoTVoko: Uloga toplesa u partizanskom filmu
Gledajući TV seriju „Drug Marko” konačno sam naišao na neke istorijske odgovore. Celo moje detinjstvo i mladost se prepričavalo šta se desilo sa Aleksandrom Rankovićem i to je bio veliki istorijski tabu.
I zašto se raspala Jugoslavija i zašto je buknulo na Kosovu i zašto su prve demonstracije održane na sahrani Aleksandra Rankovića. Pošto uvek zna da postavi dobro pitanje, naš mladi, talentovani kolega Vladimir Bijelić je umeo intervjuom s Nebojšem Dugalićem da me zainteresuje da gledam ovu igranu dokumentarnu seriju koju je režirao Nedeljko Kovačić.
Nebojša Dugalić je tačno dijagnostikovao da „Konstantno isplivavamo iz bezizlaznih potopa”. Hteli mi to ili ne, prošlost uvek diktira sadašnjost u manjoj ili većoj meri i često se dešava da događaji iz neke davne prošlosti počnu kao utvare da pohode naše vreme. To je taj naš istorijski usud da budemo večito na razmeđi istoka i zapada. Slučaj Aleksandra Rankovića govori i o tome kako je to kad ti partijski drugovi okrenu leđa. Delimično se dotiče i nestašnog ljubavnog života Petra Stambolića o kome je pisao Dedijer u prilozima za biografiju Josipa Broza Tita.
U emisiji „Ekskluzivno sa Mirom Adanjom Polak”, bio je zanimljiv intervju sa Merimom Ranković, snajom Aleksandra Leke Rankovića. Uvek mi je bilo nejasno kako da Aleksandra zovemo - Marko ili Leka? Imao je dva nadimka. Inače, Anja Dmitrović je unuka čuvenog našeg revolucionara i svi je znamo kao Anju Ranković, voditeljku kultne emisije „Gea”. Možda Anji i nije bilo pravo što sam je u emisiji potpisao kao unuku Aleksandra Rankovića, ali je sigurno jedna od najboljih urednica Zabavnog programa koje sam imao u svojoj karijeri.
Naravno, da sam kao novinarsko pile postavio tada nevešto pitanje: „Da li je unuka najpoznatijeg srpskog milicajca?” Ali je Anja znala da sam miljenik Aleksandra Tijanića i proveli smo zanimljive i kolegijalne dane na BK televiziji. To samo govori kakva je bila porodica Ranković. Uvek složna i uvek u pravom komunističkom duhu. Iako su ga optuživali za veliko srpstvo, Aleksandar Ranković je bio prototip poštenog partizana i komuniste.
Zato sam rado i učestvovao na panelu „Sutjeska - 80 godina od bitke na Sutjesci i 40 godina od filma”. Robert Čoban je po običaju odlično predložio temu, ali mi je ukazao da partizani više nisu u modi.
Da, to su bila vremena kad je drug Tito bio holivudski lik, a u filmu ga je igrao Ričard Barton. Miljko Živojinović koji je kao dečak prisustvovao snimanju filma otkrio je tajnu - da li je Barton više voleo šljivovicu ili viski. To su vremena kada je jedna zemlja živela holivudski. Sad, da li je to bilo lažno i na stranim kreditima, nek proceni istorija. Činjenica je da se „Sutjeska” ne emitiju kao „Kozara”, „Neretva” ili „Valter brani Sarajevo”.
Često imam osećaj da urednici novih televizija emituju samo partizanske filmove gde ima najviše seksa. Tako da se najviše puštaju „Okupacija u 26 slika” i „Oficir sa ružom”. Sećam se scene kad se Prle prevrtao sa snajkom po poljančetu zato što joj je muž otišao u četnike. Ona reče da je to isto. Pita Prle: „Kako, bre, snajka, isto?” i krenuše da se prevrću po travi. Ako i ne pamtimo film „Veliki transport” po nekoj radnji, svakako se sećamo Tihomira Stanića koji „mandali” na jednom poljančetu...
Partizanski film je razbio taj tabu socijalizma i omogućio nam da vidimo gole ženske grudi u krupnom kadru jer mi, deca socijalizma, toples smo mogli videti samo u takvim filmovima na televiziji i po običaju jedino tada nam roditelji nisu rekli da zatvorimo oči, kad su seksi scene na crnobelom televizoru sa mušemom preko njega. O tom novom čitanju naše istorije progovorilo se u emisiji „Tabu” na Insajder TV.
Teze najbliže mojim imao je Draško Milinović koji je rekao da su ga vodili po ekskurzijama da gleda sve partizanske spomenike od Jasenovca do Tjentišta. Ali mi i dalje ne znamo mnoge istorijske tajne, a bez toga nema izlaska iz istorijskog Gordijevog čvora u koji smo zapetljani, već jako dugo. Da, da, sigurno smo taoci istorije... Za moj ukus previše je revizije istorije i zaboravljanja zasluga narodnooslobilačke borbe. Uvek rado pogledam neku staru seriju jer sam siguran da student nije zapalio žito i setim se replike „Alo, Požega” koju je maestralno u sempl stavio Rambo Amadeus. Zato je i lepo što je u seriji „Drug Marko” korištena pesma „Što to huči Sutjeska”.
Aleksandar Filipović