DVE TREĆINE ZABELEŽENIH VRSTA PTICA U SRBIJI NALAZI SE U SREDNJEM POTAMIŠJU Ključ je sačuvati prirodna staništa
Srbija je zemlja izuzetno bogata biodiverzitetom, a kada govorimo o pticama, odlikuje je velika raznolikost staništa i vrsta, među kojima su i one od velikog značaja za domaću i međunarodnu zaštitu.
Vojvođanski rezervati su prepoznatljiva područja prirode i, prema dostupnim podacima, u Pokrajini je od kraja 19. veka do danas identifikovano 312 vrsta ptica, što čini 42 odsto svih vrsta nađenih u Evropi. Treba napomenuti da se u Vojvodini gnezdi 196 vrsta ptica, što je 82 odsto ornitofaune Srbije, ali i to da su u delu Srednjeg Potamišja identifikovane 234 vrste, što čini čak dve trećine zabeleženih vrsta u Srbiji.
– Monitoring Srednjeg Potamišja podrazumeva četvorougao Sakule, Čenta, Baranda, Opovo i taj deo ulazi u budući predeo izuzetnih odlika Potamišja – objasnio nam je fotoreporter Čeda Vučkovića iz Opova, koji je inače član Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i monitoringom odnosno „birdwatching”-om se bavi već 18 godina.
– Ceo potez tog područja prostiraće se od Jaše Tomića do Opova, gde je zabeleženo 258 vrsta. Izrađena je 2012. i Studija zaštite, u toku su javne rasprave, a nadamo se da će do sledeće godine ona konačno biti i usvojena. Ceo predeo odlikuje impozantan biodiverzitet, s obzirom na to da ga čini mozaik različitih ekosistema, od rečnih i močvarnih, preko livadskih i pašnjačkih do šumskih ... U delu koji ja istražujem, zabeležili smo 234 vrste, što je dve trećine zabeleženih vrsta u Srbiji. Osim gnezdarica, tu su i velike populacije šljukarica, plovuša, grabljivica, ptica pevačica, zatim vrsta kojima je ovde migratorna stanica tokom prolećnih i jesenjih seoba, te se tu zadržavaju kraće ili duže vreme. Važno je napomenuti da je to zimovalište za brojne vrste, posebno plovuše, koje se sa severa spuštaju i tu obitavaju.
Sam broj zabeleženih vrsta jeste zadivljujući, ali to nije glavna odlika bogatstva ornitofaune u delu Potamišja koji istražuje Čeda, već je to, kaže, brojnost populacija koje se tu gnezde, odmaraju ili zimuju.
– Radi se o ogromnim jatima. U Potamišju i Potisju imamo 70 odsto aktivnih gnezda belih roda, a samo na ovom potezu u opštini Opovo je njih oko 80 do 90. Prisutne su i populacije koje se gnezde, a od nacionalnog su značaja, kao što je vrsta čaplje vodeni bik. Zatim tu su modrovoljka, brkata senica, crnovrati ćubasti mali gnjurac, a najveće gnezdilište belobrke čigre u našoj zemlji nalazi se u Sakulama na Ribnjaku, gde je oko 1.000 parova. Sve vrste evropskih čaplji se gnezdi ovde, a osim vodenog bika tu su još i čapljica, zatim žuta čaplja, gak ili noćna čaplja, pa govedarka, velika, bela i siva čaplja, crvena i mala bela čaplja. Tu su i njima srodne dve vrste, kašičar i ibis, koji se povremeno gnezdi – priča nam Vučković.
Do 2012. godine, u Barandi su se ponosili najvećom mešovitom kolonijom čaplji, ibisa i gnjuraca u Srbiji, priseća se sa setom Čeda. Nažalost, zbog devastiranosti pečene slatine na kojoj su obitavale, kolonija je razbijena, te je potreba za zaštitom i konzervacijom tog predela – hitna. U Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije se, inače, vodi i kritički spisak vrsta, koji je sadržao 353 ptice u našoj zemlji, a sada se ta brojka popela na 367, mada se, usled klimatskih promena, beleže i neke nove vrste.
U opštini Opovo, Čeda Vučković kaže da Barande i Sakule imaju staništa na evropskom nivou, a da je baš tu, nakon 120 godina, tačnije 2008, zabeleženo prvo gnežđenje čaplje govedarke nakon 1880-tih godina kada se poslednji put gnezdila na Obedskoj bari. Jednom je nakon toga slučajno viđena pedesetih godina, da bi je tadašnji poljski ambasador, Maćej Šimanjski, inače zaluđeni orniotolog, sa svojim sinom otkrio u najvećoj mešovitoj koloniji čaplji u Srbiji. Sledeće godine je ornitolog iz Zrenjanina pronašao gnezdo sa mladima. Međutim, kako smo već napomenuli, ta kolonija je devastriana, delom zbog klimatskih promena, ali uglavnom zbog antropogenih uticaja. Gnezdi se ova ptica još ponegde u Srbiji, no sa pticama nije lako. Kao slobodni letači mogu uvek da biraju svoje prostore bez granica, te i ako se nekada zabeleži njihovo prisustvo, može se desiti da ih narednih nekoliko godina - jednostavno nema.
– Kako se klima menja, primetili smo neke mediteranske vrste u Srbiji, poput belonokte vetruške, koja je specifična za Makedoniju i dalje za jug, a sada se pojavljuju na Pešteru. S druge strane, imamo vrste sa severa, koje su nam bile redovni zimski gosti, kao što je guska glogovnjača, a sada se retko da videti. Zbog klimatskih promena imamo vrste i koje su nam iščezle, poput orla bradana, bele kanje i još nekih.
Zato je najbitniji faktor za zaštitu životne sredine sačuvati prirodna staništa, s tim da se Međunarodna organizacija za zaštitu ptica „BirdLife internacional” pita za proglašenje nekog predela od izuzetne važnosti za ptice, na koje čeka Potamišje.
– To su IBA područja na koja se skreće pažnja, da tu postoji velika važnost za ornitofaunu, koja uključuje i retke, zaštićene vrste. Kriterijumi su jako strogi, a prvo takvo proglašeno područje je Uzdinski ribnjak – zaključuje Čeda Vuković, dodavši da je sledeća zaštita ustanovljena 2010. godine za Gornje Potamišje koje se proteže od Tomaševca do Jaše Tomića, kao i za Srednje Potamišje koji pokriva potes od Tomaševca, Orlovata do Opova.
Ivana Bakmaz
