Dr Nele Karajlić predstavio novi roman: Najvrednije u Jugoslaviji bila je pop kultura

Treći deo trilogije "O seksu, drogi i rokenrolu" u izdanju kuće "Laguna", donosi priču Milana Jankovića – rođenog na adresi iz naslova knjige, o tome kako je krvavi raspad Jugoslavije izbegnut zahvaljujući poverenju svih njenih naroda i narodnosti u večni - rokenrol.

Dr Nele Karajlić će na Beogradskoj sajmu knjiga i potpisivati novi roman prvog i poslednjeg dana - 21. i 28. oktobra.

Kako je objasnila Tanja Vučković, Nele Karajlić je odložio putovanje za danas kako bi se susreo sa medijima na promociji najnovijeg romana, koji stiže posle drugih naslova triptiha - "Solunska 28: O novcu i strastima" i "Solunska 28: O prijateljstvu i izdaji" (Laguna).

U svom duhovitom maniru, Karajlić je pokušao biti skroman, tako da je ocenio da ne zna da li će i treća knjiga biti hit, i dodao da se barem nada, ustvari da je uveren odnosno sigurn da će biti hit".

Na konstataciju Vučković da se malo odužilo pisanje trećeg dela, Karajlić ima spreman odgovor - "desila nam se korona".

Muzičar i pisac je podsetio da su prethodna dva romana govorila o jednom teškom periodu istorije Beograda i na mikroplanu istoriji porodice Janković koja je živela od kraja 19. veka na toj adresi Solunske 28.

"Dok su ti romani pripovedali o vremenu Prvog i Drugog svetskog rata, ovaj treći deo govori, po mom skromnom viđenju, o najlepšem periodu ovog grada, a to su '70-e i '80-e godine 20. veka. Mi sada taj period sa ove tačke gledišta posmatramo sa velikom nostalgijom, kao neko zlatno doba", približio je Karajlić svoj završni nastavak planirane trilogije.

Svestrani umetnik i autor knjige smatra da će istorija govoriti sasvim suprotno, da to nije tačno, "da su '80-te godine bile pod ekonomskom i društvenom krizom, i na kraju je sve to eksplodiralo ratovima".

Ipak, Karajlić ocenjuje da "po čemu mi '80-e godine pamtimo po dobrom, to je ta eskplozija popularne kulture", o čemu govori novi roman "O seksu, drogi i rokenrolu".

"Nova knjiga prikazuje na koji način je živeo rokenrol u Beogradu osamdesetih godina iz vizure jednog svedoka saradnika. U pitanju je mladi ambiciozni menadžer koji se rodio na Dorćolu upravo u ulici Solunskoj 28. On je igrom slučaja dobio jedan fantastičan zadatak, a to je da napravi bend sa kojim bi možda mogao da spasi Jugoslaviju", zaintrigirao je Karajlić čitaoce i napomenuo da jedino o tome može da priča i dalje ne bi da otkriva o radnji romana.

"Ako osim početka otkrijem sredinu i kraj, onda sigurno niko neće hteti da čita. Onda je bolje da ostavim ovako da visi u vazduhu. Dakle to je jedna priča o rokenrolu i priča o Jugoslaviji i njenom kraju ili početku. Zavisi na koji način se shvati roman i iz kog ugla se posmatra", analizirao je svoje delo Karajlić.

Pisac smatra da ono najbolje što je ostalo iz zemlje kakva je bila Jugoslavija, jeste njena - kultura.

"Tu spada upravo popularna kultura - muzika, film, knjige, stripovi. Istina je da je sve to nadživelo zemlju u kojoj smo se rodili, i živeće verovatno još mnogo duže nego što smo mi i sanjali o tome. Mislim na nas koji smo bili deo te kulture, jer da mi je neko rekao da ću ja za 40 godina od moje prve ploče sa bendom "Zabranjeno pušenje" sedeti u SKC-u i govoriti o tome svima, kao danas, ja bih mu rekao da nije normalan", rekao je Dr Nele i dodao da su svi bili uvereni da to što oni rade, stvaraju, može trajati jedno godišnje doba, "otprilike koliko i opadanje jesenjeg lišća".

On smatra da će publika sa trećim nastankom pomisliti da je u pitanju jugonostalgija, ali pisac smatra da je to "naravno zamka".

"Tačno je da ja ne mogu da pobegnem od jugonostalgije, jer mene za ovih 35 godina koliko više nema Jugoslavije, još uvek niko nije ubedio da je ovo što od tada živimo nešto bolje. Nikome to nije pošlo za rukom da mi pokaže da je bilo šta bolje od Jugoslavije. Međutim, ova knjiga se ne bavi jugonostalgijom, već pravom svakog čoveka i pojedinca da gleda na stvarnost i istinu oko sebe na svoj način. Glavna ideja na neki način i jeste da svako ima pravo na svoju istinu", naglasio je Karajlić, bivši frontmen i pevač sarajevske rok grupe "Zabranjeno pušenje", te dodao da zapravo svako ima prava i na svoju istoriju.

Književnik i dobitnik nagrade "Momo Kapor" za njegov prvi roman "Fajront u Sarajevu", pre trilogije "Solunska 28", kaže da je bilo donekle naporno ispisati celu trilogiju, te u šali smatra da mu je bolje bilo da je napisao još samo "Fajront u Sarajevu 2" i da bude zadovoljan.

"Trilogija me je iznenadila utoliko što mi je pokazala da stvarno postoji neki pisac u mojoj glavi, da onaj što svira rokenrol i što je pisao "Top listu nadrealistu" nije jedini koji postoji u Neletu. Evo šta me zaista ume da iznenadi. Kada sada uzmem i počnem da čitam prvi ili drugi deo "Solunske 28", stvarno pomislim da je pisao neko drugi ili da mi je sve vreme neko šaputao. To i jeste jedini način na koji ja proveravam da li sam sa nečim završio. Kad god sam radio na muzici, filmu, knjigama i televiziji, znao sam da je kraj - onog momenta kada imam osećaj da je to uradio neko drugi", siguran je Karajlić i poželeo da kada i "O seksu, drogi i rokenrolu" zaživi u narodu, onda da se sva tri romana objave kao jedna velika knjiga.

Karajlić je otkrio da je i on sam jedan od likova nove knjige, jer "kod mene nema laži, nema prevare", koji na kraju dela "ima veoma aktivnu ulogu i otkriva svima šta je pisac ustvari želeo da kaže".

Prema zapisima urednika Vuleta Žurića, „ovom knjigom je stavljena tačka na priču o sudbini jedne dorćolske adrese i nekoliko generacija koje su tu živele, ali je otvoreno novo poglavlje u stvaralačkoj biografiji čoveka koji već četiri decenije peva, komponuje, glumi, režira i piše.

Žurić je pisao da završni deo ’Solunske 28’ može da se čita i kao neka vrsta obrnutog proročanstva satiričara-proroka koji je video šta ćebse dešavati mnogo pre nego što se mnogo toga zaista i desilo.

"Sada je pred nama moćan umetnički pogled u alternativnu nedavnu prošlost u kojoj je krvavi raspad Jugoslavije izbegnut. I nemojte da mislite da je u pitanju puka izmišljotina, jer nakon što pročitate poslednju rečenicu završnog dela ’Solunske 28’, shvatićete koliko vam je žao što svet iz mašte Dr Karajlića nije postao stvarnost. Mada, nikad se ne zna“, zaključio je pisac Vule Žurić.

Telegraf