OTKAKO NEMA SISTEMATSKIH PREGLEDA ZA ŠKOLARACE I hipertenzija postaje trend među osnovcima

Merila se visina i težina, proveravalo se držanje tela, stanje kičme… Sada, međutim, po slovu zakona, deca koja imaju manje od 15 godina mogu da dođu kod lekara samo u pratnji roditelja.  Sistematski pregledi su tako otišli u prošlost...

Načelnica Službe za zaštitu zdravlja dece Doma zdravlja “Novi Sad” dr Vesna Vuleković kaže kako im deca dolaze samo u prvom i osmom razredu osmoljetke, kada dobijaju vakcine. Ceo period između, dakle upravo onaj dok traje intenzivan rast i razvoj školaraca, to prolazi mimo lekara, jer više nema sistematskih pregleda.

- Roditelji nemaju vremena da dovode zdravu decu na preglede. Deca u tom uzrastu jesu obično zdrava, ali mogu da budu i gojazni, ili da imaju varikozitet, odnosno proširene vene na testisima. Roditelji dovode decu pojedinačno, sami zakazuju preglede, i ako su im klinci naizgled zdravi, jednostavno neće dolaziti – ispričala nam je dr Vuleković.

Upravo zato su pedijatri novosadskog Doma zdravlja pokrenuli projekat prevencije gojaznosti i hipertenzije, u okviru kojeg idu u deset škola na području novosadske opštine. Dr Vuleković kaže kako na ovaj način lekari ponovo ulaze u škole i dolaze među školsku decu, gde će ih i pregledati, meriti im visinu i težinu, skretati pažnju na važne zdravstvene navike i pokušati da spreče neke eventualne kasnije posledice.

- Deca se malo kreću i dobro je da se bave sportom. Međutim, oni koji idu u teretane mogu da, na primer, razviju varikozitet. Nekada se, zbog gojaznosti, kod dece javlja i visok krvni pritisak. Možda ga neće imati sa 15 godina, ali će se sa hipertenzijom suočiti već sa 19 ili 20. Zato idemo u škole, kako bismo to sprečili – pojašnjava dr Vuleković.

Dr Vesna Vuleković ističe kako adolescenti i deca u pubertetu neretko uz vežbanje u teretanama posežu i za proteinskim suplementima. Ona smatra da je to rizično, te da, ako se već koriste, to treba da bude uz stručan nadzor.

„Deca treba da znaju šta i koliko čega mogu da uzmu, a ne da koriste ono što su im drugovi preporučili. Jer sve to remeti metabolizam i ne sme da bude nasumično”, kaže dr Vuleković.

Po njenim rečima, među dečjom populacijom se neretko javlja i dijabetes, pa i insulinska rezistencija. Važno je stoga da se mladima na vreme skrene pažnja ako imaju genetsku predispoziciju za razvoj nekih bolesti, uz napomenu kako okidač u tim slučajevima mogu da budu i neke infekcija. Načelnica Službe za zaštitu zdravlja dece Doma zdravlja “Novi Sad” ocenjuje da je među novosadskom decu najviše lošeg držanja, odnosno da veliki broj učenika ima krivu kičmu.

- Deca ne provode vreme napolju, a i oni koji se bave nekim sportom, treninge po pravilu imaju u večernjim satima, što nije dobro. Organizam tada treba da se uspavljuje, a ne da se razbuđuje. Zato i sportske aktivnosti moraju da bude pod nadzorom lekara. Deca  brzo rastu, sve su viša i krivi im se kičma. I školske torbe sui m teške, te i to utiče na kičmu. A kičma drži celo telo. Posledica je da već i školarci imaju bolove u leđima, ukočen vrat, imaju glavobolje, vrtoglavice, a kasnije u životu osećaju bolove u kukovima, kolenima... Javljaju se i skolioze i kifoze kičme kod dece, te ona moraju da idu kod fizijatra, nose midere i ortoze, a nekada moraju da idu i na operacije – upozorila je dr Vuleković.

Načelnica Službe za zaštitu zdravlja dece Doma zdravlja “Novi Sad”  na kraju ukazuje na neizmernu značaj toga da se uzroci raznih tegoba otkriju na vreme. Jer, kako ističe, može da se desi da deca, na primer, imaju urođene srčane mane, koje nisu ranije otkrivene i ne zna se da one postoje. I kada se pojavi neki opterećujući faktor, odnosno okidač, one mogu da se ispolje. Nažalost, u pojedinim slučajevima ishod može biti i tragičan.

Ljubica Petrović