U ORLOVATU PLANIRAJU NASTAVAK GRADNJE Predićeva replika kuće uskoro gotova?

Raniji Savet Mesne zajednice Orlovat je još 2007. došao na ideju da se izgradi replika Predićeve kuće, baš u vreme kada je, povodom 150 godina od rođenja jednog od najznačajnijih srpskih slikara, svečano otvorena njegova spomen-soba. Otkupljen je plac, izrađen projekat i počeli su radovi, ali su u međuvremenu stali.

O izgradnji replike rodne kuće Uroša Predića u poslednje vreme ponovo se govori. Gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura je u februaru ove godine, prilikom obeležavanja 70 godina od Predićeve smrti, izjavio da njegovi lik i delo prevazilaze lokalne okvire i da je reč o svetski poznatom umetniku koji je zadužio sve nas. Grad je, kako je saopšteno, pripremio građevinsku dozvolu i projektno – tehničku dokumentaciju.

- Naša obaveza i želja jeste da gajimo kulturu sećanja, ne samo na njega, već i na sve zrenjaninske velikane. Nameravamo da, uz podršku Ministarstva kulture, Matice srpske i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, počnemo radove na spomen-kući Uroša Predića u Orlovatu. To je za nas veliki, kapitalni projekat – kazao je tada Salapura.

U Aleji velikana, u Karađorđevom parku u Zrenjaninu, krajem prošle godine je otkrivena obnovljena bista Uroša Predića. Stara bista je ukradena pre više od jedne decenije, a postament je u međuvremenu oštećen. I Orlovaćani su se odužili svom znamenitom sugrađaninu tako što su 2010. centralni trg u selu, Trg Maršala Tita, preimenovali u Trg Uroša Predića.

Kada bi danas neki poklonik umetnosti došao u slikarevo rodno mesto, mogao bi da pogleda ikonostas u seoskoj crkvi, koji je Predić oslikao. Eventualno bi mogao da vidi i kopije nekih njegovih slika u spomen-sobi. Eventualno, jer se za posetu spomen-sobi mora prethodno najaviti, a i prostor u kom su kopije slika i neki sačuvani dokumenti ne izgleda baš reprezentativno.

Uros Predić je rođen u Orlovatu 1857. godine. Nakon završene gimnazije, pančevačke realke koja je kasnije nazvana po njemu, otišao je na školovanje u Beč 1876. godine. Umetničku akademiju u Beču završio je 1880. u klasi profesora Gripenkerla, u čijem je privatnom ateljeu kasnije radio. Godine 1885. se vratio u Orlovat i radio je seriju slika iz života ovdašnjih seljaka. Narednih godina živeo je u Beogradu, Novom Sadu i Starom Bečeju. Zatim se ponovo vratio u Orlovat gde je boravio do 1909. kada je prešao u Beograd gde je ostao do smrti. Umro je u prestonici 1953. godine, a sahranjen je, prema sopstvenoj želji, u Orlovatu.

Čuveni su njegovi portreti članova Srpske kraljevske akademije, zatim žanr predstave „Na studencu”, „Vesela braća” i „Siroče na majčinom grobu”, kao i istorijske scene „Kosovka devojka” i „Bosansko-hercegovački begunci”. Između ostalog bavio se i oslikavanjem ikonostasa među kojima se ističe ikonostas u bečejskom hramu i kapeli Bogdana Dunđerskog.

Tekst i foto: Ž. Balaban