„FRUŠKOGORSKI LIPOV MED” NIKAKO DA SE OSLADI Evo zbog čega novac dobijen od države NIJE ISKORIŠĆEN (FOTO)

Koliko će biti „Fruškogorskog lipovog meda” sa oznakom geografskog pokrekla, koji po kriterijuma spada u premijum proizvode, znaće se krajem oktobra, kada se završe analize za dobijanje sertifikata za oznaku geografskog porekla.

Potencijali Fruške gore su ogromni, ali nedovoljno iskorišćeni uprkos tome što pčelari imaju u potpunosti opremljen pogon za proizvodnju i pakovanje ovog meda u Grabovu na Fruškoj gori..

Pre desetak godina Društvo pčelara „Jovan Živanović” u Novom Sadu bilo je inicijator proizvodnje lipovog meda sa oznakom geografskog porekla kada su kupljene mašina i oprema državnim parama, ali proizvodnja nije pokrenuta zbog nesloge članova Udruženja „Fruškogorska košnica”.

- Nažalost, broj pčelara koji se bave proizvodnjom meda sa oznakom geografskog porekla iz godine u godinu opada, jer nije rešen, između ostalih problema, plasman meda koji bi trebao da opravda ulaganja pčelara - kazao je za „Dnevnik” zamenik predsednika Društva pčelara „Jovan Živanović” u Novom Sadu Đorđe Mrkić. - Ove godine 17 pčelara čeka sertifikat, a koliko će ih dobiti znaće se tek posle analiza krajem oktobra. Doduše, ni proteklih godina nije bilo prevelikog interesovanja za sertifikaciju. Kada smo 2014. godine krenuli u setrifikaciju, bilo je dvadesetak pčelara. Prošle godine je 20 pčelara čekalo oznaku geografskog porekla ali je 14 dobilo sertifikat, pošto su neki tokom poskupka odustali, a drugi nisu prošli analize.

Trovanje pčela da bude krivično delo

Zamenik predsednika Društva pčelara „Jovan Živanović” Đorđe Mrkić naglašava da pčelarima trebaju veći podsticaji od najavljenih 1.000 dinara po košnici od naredne godine i subvencije za gorivo, da bi „Fruškogorskog lipovog meda” sa oznakom geografskog porekla bilo više, ali i meda uopšte.

- Važno bi nam bilo i da se trovanje pčela smatra krivičnim delom, što pčelarske organizacije godina zahtevaju. Tražimo i da se po službenoj dužnosti gone oni koji na bilo koji način ugorze pčelinja društva. Sada je sve što se desi pčelama na pčelarima, oni snose troškove štete, niko ne odgovara i pčelari traže krivce umesto policije - istakao je Mrkić.

Po rečima Mrkića, „Fruškogrskog lipovog meda” sa oznakom geografskog porekla ima iz godine u godinu oko šest tona i ta količina ne može da se proda po adekvatnim cenama, već se prodaje kao konvencionalni med po cenama koje nisu ni blizu onima koje bi trebalo da budu.

- Cena je ta koja pčelarima ne da da se upuste u proizvodnju veće količine lipovog meda sa Fruške gore, jer su troškovi veliki, posebno je skupo gorivo za koje pčelari nemaju subvencije, a trebaju im. Svakodnevno prelazimo kilometre obilazeći pčelinja društva i prevozimo košnice sa jedne na drugu pašu, što iziskuje dosta novca. Uz to, nadovezao se i problem koji ne možemo da rešimo međusobno. Jedan član „Fruškogorska košnica” koči početak rada pogona koji, iako je potpuno opremljen, stoji neiskorišćen - kazao je Mrkić .

U pogledu koštanja Fruškogorskog meda sa oznakom geografskog porekla, ali i uopšte meda, Mrkić napominje da je u proteklih nekoliko godina med znatno jeftiniji.

- Nekada je na evropskom tržištu tražen med vrhunskog kvaliteta i kupci naveliko nisu pitali koliko košta. Međutim, sada je cena ispred kvaliteta i što je med jeftiniji, to se brže proda - predočio je Mrkić. - „Fruškogorski med” ima istu cenu i sada i kada je 2014. godine počeo postupak serfifikacije, kilogram je 1.200 dinara, a otkupne cene lipovog meda tri do 3,5 evra, dok su cene u maloprodaji različite od regije do regije, od 1.000 do 1.200 dinara, što je daleko od onoga što bi bila proizvodna cena i sa tim cenama pčelari ne mogu da pričaju o prihodu i zaradi.

Z. Delić