JEZIKOMANIJA: Već viđeno
Koliko puta vam se učinilo da ste neku situaciju, neke reči, rečenice već videli nekad…čuli negde? Kao da ste to već sanjali! E, to se na francuskom kaže déj̀à vu.
A kako biste to izgovorili na srpskom jeziku? Neko kaže DEŽA VI, a neko DEŽA VU…
Na francuskom to bi bilo /DEƷA VY/ , a transkripcija na srpski bi bila I, dakle, deža vi (da podsetim na pravilo „U se čita kao I, osim ako se nalazi ispred N ili M. Tada se čita kao E”).
Dakle, po ovom pravilu pravilno je DEŽA VI! Oblik sa U bi bilo „po Vuku”. Ili po uzoru na engleski izgovor ovog izraza.
U ovoj dilemi ja bih se priklonila onim za oblik sa U… Ali, oblik DEŽA VI je zvaničan oblik u našem jeziku.
U stvari, ne izgovara se kao „deža vi”, već kao nešto između VU i VI. Naravno, to U je drugačije od našeg, pa onda nekome može da zvuči kao I. To kako mi pišemo strane reči na svom jeziku je prvenstveno stvar našeg jezika i naših govornika.
Evo praktične pomoći… francusko U se najlakše izgovori tako što se usta pripreme za izgovor našeg U, a izgovori se I. Eto… Nije teško!
Nekoga će začuditi što je izabrano I, kad se piše kao U. Izgovor više asocira na U. Kako bilo, moramo se pridržavati ovog pravila.
Znači, DEŽA VI, s’il vous plaît!
Nataša Mirković
