ŠEST IZLOŽBI U ZNAKU VIZUELNE UMETNOSTI KALEIDOSKOPA KULTURE Stvarnost, naiva, život, ljubav... viđeni očima umetnika

Mladi fotograf Vladimir Veličković, koji je svojim radom obuhvatio neke od najvećih događaja i projekata ključnih institucija i organizacija u gradu, u Distriktu je otvorio izložbu fotografija o najznačajnijim događajima Evropske prestonice kulture od 2018. do 2022. godine.

- Izuzetno mi je drago što je došlo do ove izložbe i mislim da bi bilo šteta da nije objavljeno u ovom formatu, jer je to projekat kojim sam se najduže bavio i čast mi je što sam deo Evropske prestonice kulture – potvrdio je Veličković. – Izložba je obuhvatila fotografije različitih drugih izložbi, koncerata i, generalno, kulturnih događaja, a kao najdraže bih možda mogao da izdvojim muzičke festivale, jer su koncerti nešto u čemu, dok radim, najviše uživam. Odabirom fotografija za ovu izložbu želeo sam da prikažem što više različitih programa i događaja Evropske prestonice kulture kako bismo dočarali tu raznolikost.

Kaleidoskop kulture i koncept promocije pet vrsta umetnosti tokom pet tematskih nedelja umetnici, kao i publika, smatraju izuzetno značajnim, pa ni Vladimir Veličković u tom smislu nije izuzetak.

- Smatram da je veoma važno spojiti što više umetnosti zato što se međusobno prepliću i, kao takve, mogu jedna drugu da dopune i na taj način učine da publika još više uživa. Moja poruka svima je da posete što više programa u okviru Evropske prestonice kulture, definitivno se neće pokajati.

Sasvim drugačiji koncept posmatranja izložbe publici je u Kulturnoj stanici Bukovac ponudio Aleksandar Bajunović, trenutno najznačajnije ime novog srpskog slikarstva. Tokom sedam dana publika je imala priliku da se susretne sa sedam monumentalnih dela, koja se svakog dana smenjuju i svako od njih prati zanimljiva zvučna instalacija koja dočarava atmosferu izložene slike.

- Inspiraciju crpim iz okoline i onoga što me okružuje. Ljudi i svakodnevni život me inspirišu – otkriva Bajunović. – Smatram da je ovakva manifestacija značajna za grad, jer, pored lokalnih, uključuje umetnike iz regiona i celog sveta, tako da Novi Sad i Srbija mogu da upoznaju njihovo stvaralaštvo, a oni da vide šta sve pruža Novi Sad, kao prestonica kulture. Koncept kulture i van velikog grada takođe smatram odličnim, jer umetnost bi trebalo da bude dostupna svima, jer svaki čovek može da doživi umetnost, što je veoma važno. Posetiocima želim da uživaju u ovom konceptu izložbe, nadam se da će uploviti u taj svet mojih slika i da će to biti jedno dugo umetničko putovanje.

Međunarodna izložba „Our home, our life, our dreams„ u Kulturnoj stanici „Svilara“ obuhvatila je dela najboljih srpskih i kineskih naivnih umetnika, kao rezultat višegodišnje saradnje KS Svilara sa Udruženjem za razmenu obrazovanja Kine i Srbije, kao i Udruženja Naiva Art Kult iz Kovačice koje se odazvalo pozivu da se priredi komparacija stvaralaštva naivnih umetnika dve regije.

Član Gradskog veća za kulturu Dalibor Rožić otvorio je izložbu u KC „Svilara“ i rekao da Grad Novi Sad kroz organizaciju i realizaciju te postavke radi na produbljivanju međunarodnih partnerstava, što će nastaviti i nakon godine u kojoj Novi Sad nosi titulu Evropske prestonice kulture. Predsednik Udruženja „Naiva art kult“ iz Kovačice Boško Nedeljkov objasnio je da su sličnosti među delima naivnih slikara iz Srbije i Kine vrlo izražene, ne samo kolorit i kompozicija, već i teme. Kako je pojasnio izložbu pored slika kineskih autora, čine i radovi čuvenih predstavnika naivnog slikarstva iz Kovačice Jana Husarika, Rozalije Markov, Zuzane Halupove i Martina Jonaša, koji su ostavili dubok trag u oblasti domaće i svetske naivne umetnosti i koji se svrstavaju među najbolje slikare koje je Kovačica iznedrila.

Naivna umetnost malo koga ostavlja ravnodušnim, njena jednostavnost i istovremena složenost su odlike koje plene pažnju posetilaca izložbi.

- Uvek sam cenio naivce. Niko im nikad nije govorio kako treba slikati i koje tehnike treba koristiti. Realni događaji koji su prikazani na način kako bi ih dete naslikalo, a onda gotovo na celoj površini slike vidiš neverovatne detalje – kazao je jedan od posetilaca postavke u KC „Svilara“ Ištvan Derković. - Nisam znao da naivno slikarstvo postoji bilo gde na svetu, posebno ne u Kini, i fasciniran sam sličnošću koju poseduju naivci naša dva naroda. To samo govori o tome da je umetnost univerzalni jezik i da su ljudi zapravo slični, bez obzira na delove sveta u kojima žive.

 Predsednik Društva za razmenu obrazovanja Kine i Srbije Žen Tijan prisetio se da je, kada je prvi put video dela naivne umetnosti u Kovačici, bio iznenađen sličnošću koncepta i boja koje se koriste.

- Iako su Srbija i Kina smeštene na dva kontinenta i hiljade kilometara ih razdvajaju, pronašao sam mnoge sličnosti, recimo, u istoriji, hrani, ali i u oblasti kulturnog nasleđa - kazao je Tijan. – Kovačički umetnici su predstavljali na slikama ono što ih okružuje: njive, poljoprivreda, životinje, ljudi u narodnim nošnjama... Moj rodni grad Rizhao u provinciji Šendung jedan je od tri grada u kojima se neguje naivna umetnost. Reč je o priobalnom mestu, koje izlazi na Tihi okean, u kom živi oko tri miliona ljudi. Kao i Kovačičani, umetnici iz Rizhaoa su prikazivali život ribara i svakodnevicu kraj mora. 

Predstavljanje instalacije „Srce” i izložbe „Duh mesta – prvi vek Distrikta” i „Na putevima srpske umetnosti - od Konjovića do Marine Abramović“ obeležile su subotnje veče u Distriktu.

Prva toplotna interaktivna skulptura na svetu – „Srce”, autorke dr Milijane Komad, izrađena je od visokokvalitetnog nerđajućeg čelika, sa silikonskom površinom koja simulira kožu ljudskog srca. Kako je objasnila, Milijana Komad svojim radom želi da vizualizuje ljubav i to je njen osnovni i krajnji cilj. Svojim radom pokušava da osvesti ono najlepše u nama i da nas poveže kroz jedno veliko toplo i meko srce koje reaguje na dodir, na prisustvo, na pažnju...

- Na otvaranju sam čuo šta će se sve, u sklopu Kaleidoskopa kulture, dešavati u Distriktu, te me je privukla izložba kolekcionara, koji su u poslednjih 120 godina aktuelni, kada je likovna umetnost u pitanju - kaže Milorad Pobor. - Imao sam i interakciju sa skulpturom Srce te sam se popeo na platformicu i pritisnuo zlatne tačke koje ubrzavaju rad srca. Izuzetno znači to što postoje ovakvi prostori a to se vidi i u velikom broju ljudi koji su danas posetili Distrikt. Ovo je nešto što treba da ima svaki grad, a pogotovo Novi Sad koji je definitivno uvek bio mesto za kulturu.

Nekadašnji industrijski kompleks, današnji centar savremene umetnosti Distrikt je tokom poslednjih stotinu godina prešao nesvakidašnji put, koji je ovaj prostor u mnogočemu odredio. Podeljena u šest faza, od osnivanja fabrike, preko Drugog svetskog rata i NATO bombardovanja, do Evropske prestonice kulture, izložba „Duh mesta – prvi vek Distrikta” publici predstavlja malo poznatu priču, dok   organizacijom i građenjem prostora nastoji, na trenutke vrlo doslovno, da preslika turbulentnost, progres, promene, tragične sudbine, haos, nadu i kakofoniju jednog vremena.

- Često posećujem izložbe zbog toga što sam i sama umetnica, te me je prvenstveno struka privukla na Kaleidoskop kulture - rekla je Stefana Jovanović na izložbi u Distriktu. - To što Novi Sad ima prostore za održavanje kulturnih događaja, kao što je Distrikt, mnogo znači jer se pruža mogućnost svima koji nisu u svetu umetnosti da im ta sfera postane pristupačnija i da dođu u dodir sa takvim ambijentom, ali i sa samim umetnicima.

Postavka izložbe „Na putevima srpske umetnosti - od Konjovića do Marine Abramović“ pregled je najznačajnijih zbivanja u srpskoj modernoj umetnosti tokom proteklih sto godina. Delujući u okviru jugoslovenskog kulturnog prostora sve do 2006. godine, brojni istaknuti umetnici, od Save Šumanovića do Marine Abramović, u tom rasponu su ostvarili dinamičan razvoj brojnih ideja i ostvarenja, koja već danas predstavljaju bogatu i vrednu kulturno-istorijsku baštinu Srbije.

- Kaleidoskop kulture posećujem sa decom i obilazim programe koji su prikladni za njih - rekla je Anika Trudić. - Na ove tri izložbe došla sam zbog toga što volim i pratim rad Marine Abramović, te želim i decu, dok su još mali, da upoznam sa radom savremenih srpskih umetnika. Ovakvi prostori su veoma važni zbog toga što prevazilaze klasične galerijske prostore i prikazuju umetnost na drugačiji način u drugačijoj formi. Ta prostorna umetnost, koja često pada u drugi plan, jeste važna, kao i to da ovakve prostore, koji su dostupni svima, imamo u različitim delovima grada.

B. Pavković, S. Kovač, I. Japundža