OBJAVLJEN NOVI ROMAN VLADIMIRA PIŠTALA Putovanje na talasu velike i hrabre mašte
Sa desne strane kreveta, sedela je Magdalena Buña, prva mrtva žena koju sam videla. Iza Magdalene su sedeli moji mrtvi. Pružali su ruke ka meni. Iza njih se otvorio tunel. Tišina je tukla kao muzika. Majčinski mrak je zvao. Sa leve strane kreveta su sedeli moji živi: majka i Anđa i ujak Vicko Bujović. I oni su pružali ruke:
– Ostani. Pred tobom je život.
Njihovi glasovi su bledeli. U otvorenom tunelu je bilo sve što sam želela. Svetlosti života su bile površne. Smejala sam im se. Tama je bila bezbedna. Ona je zvučala kao violončelo. Zimica mi je prošla niz leđa. Duša se zgrušala. Ustala sam. Tunel se zatvorio. Mrak se odvijao od mene. – Ovo je bilo blizu – rekla sam. Smrt me zamalo otela. Zatim me je sudbina otela od smrti. Napolju je svitalo...
Početak je ovo novog romana jednog od najpriznatijih srpskih priozaista Vladimira Pištala „Pesme o tri sveta”, koji je upravo objavila „Agora”. „Pesmu o tri sveta vodi velika i hrabra mašta. Ona pravi širok kulturološki zahvat, od baroka – doba ranog prosvetiteljstva, masovnog ropstva i građenja svetskog sistema, pa sve do Napoleonovog osvajanja Perasta”, kaže urednik Nenad Šaponja. „Vladimir Pištalo ima redak dar za razumevanje drugih kultura. On prepevava istoriju. Ovo je priča o Evropi, Africi i Americi. O Veneciji, Tunisu i Salemu. O vatrama i suknjama. O prolasku vremena. O muzici. O galiotima i galebovima. O gusarima pod zaštitom države. O ludilu, o vešticama. O divljacima i čipkanim kragnama. O imperiji. O gospodarima i učiteljima. Ovo je antikolonijalni roman”...
– Glavna junakinja je jedna naša žena iz Perasta, koja se zove Ozana Bolica i koju su gusari oteli i odveli u Tunis. Kasnije su je oslobodili ono što bismo mi danas rekli - Amerikanci, odnosno kolonijalni Englezi iz Salema, da bi je u drugom trenutku oteli Indijanci. Taj u osnovi melodramatski barokni zaplet veoma je pogodan za opisivanje drugih kultura koje su u to vreme bile kao druge planete. Jer sve je to pre ideje tolerancije, pre ideje da razumete ljude drugačije od sebe – opisuje za „Dnevnik” svoj novi roman Vladimir Pištalo. – Taj 17. i početak 18. veka, kada se roman odigrava, zanimljiv je i po mešavini potpuno različitih sadržaja. Recimo, imate gusare pod zaštitom države; imate početak ozbiljnih škola za žene i istovremeno i dalje imate spaljivanje veštica, od kojih je najpoznatije upravo ono u Salemu iz 1692/3. godine; imate cvetanje ropstva zahvaljujući karipskim poljima šećera, gde su robove tretirali gore nego volove ili konje, dok istovremeno imate prosvetiteljstvo i sve ono što će u 18. veku proizvesti enciklopediju i parole Francuske revolucije o slobodi, jednakosti i bratstvu... Dakle, ideja racionaliteta, povezanosti sveta i istovremeno ropstvo i procesi protiv veštica, sve kroz prizmu jedne žene - to bi možda u najkraćem bio temelj „Pesme o tri sveta”.
M. Stajić
